Истине и заблуде о ћирилици

Истичу једни благодети традиционалног српског писма: ћирилица је део културног идентитета и у њој сваком слову одговара посебан глас и нема диграфа као латиница. Док јој, са друге стране, многи замерају неекономичност. Тачно је да текст куцан ћирилицом заузима нешто више места него када је сложен латиницом. У латиници постоји више узаних слова са једним стубом, а у ћирилици су слова четвртастија, имају два, па и три стуба, у просеку су шира.

Многи пак и даље користе латиницу под изговором да ћирилица није „блиска“ свету компјутера. То више није тачно. Доступни су нам најкоришћенији оперативни системи на српском језику и ћирилици (Виндовс Икс Пе, Виндовс Виста, Виндовс 7, Убунту Линукс), преведени најзначајнији софтверски пакети на српски језик и ћирилицу (Мајкрософт Офис, Опен Офис, Мозила Фајерфокс, Опера и други), програми за конвертовање латинице у ћирилицу, као и могућности претраживања светске мреже на српској и осталим ћирилицама.

Ипак, за ћирилицу је неопходан посебно дизајниран софтвер, пошто оригинални подржавају само латиницу. Једна од потешкоћа су линкови који копирани у ћирилици добијају рогобатан изглед, претрага на сајту зна да буде проблем...