(Не)брига о српском језику

За очување језика потребна је љубав према њему, добар школски систем и потребни су они, којима је до њега стало. Али у овом тренутку, потребна је и много већа брига, како о свом, тако и о језицима које учимо, опомињу лингвисти.

Развијање љубави према језику је брига и школског система, али и свих других којима је стало до доброг, правилног, тачног и течног језичког изражавања. У овом тренутку, потребна нам је много већа брига како о свом језику, тако и о језицима које учимо, опомињу лингвисти.

(Не)брига о српском језику

Брига о српском језику и језичкој култури је увек озбиљан и одговоран задатак и школе и друштва. Језик се негује у школама, које тренутно похађа око милион ђака, у медијима и у свакодневној комуникацији, кажу у кући писма, језика и знања, Филолошком факултету Универзитета у Београду.

"Брига о језику је саставни део друштва. Тамо где нам је и друштво у целини ту нам је и језик. Ако погледамо натписе, исписе, по нашим улицама, по нашим школама, по нашим медијима, онда ћемо видети да најчешће нема лектора, или ако их има, да не раде озбиљно свој посао. Ми смо немарни према језику, и као много што шта у овом друштву, поприлично га запуштамо", каже шеф катедре за српски језик Вељко Брборић.

Председник Друштва за српски језик и књижевност Бошко Сувајџић сматра да је потребно да се чује и глас стручних друштава и институција, приликом рада на законима о медијима и о законима уопште, које доноси Министарство културе.

Настава словенских језика још се чува једино на високим школама, каже Петар Буњак, председник Славистичког друштва Србије.

"Настава језика нужно, уколико имате регресију, нужно трпи и на квалитету. Али хвала богу, данашња методика, уџбенички комплети могу да обезбеде квалитену наставу. Само да престанемо да се повлачимо и да кренемо у офанзиву", додаје професор Буњак.

Декан Филолошког факултета Универзитета у Београду Александра Вранеш, истиче да не мисли да је српски језик угрожен.

"Ја сам међу онима који мисле да је и енглески језик угрожен, јер се његова морфолошка и синтаксичка структура у циљу разумевања нарушавају у свакодневном разумевању и губи се у лепоти сем у књижевној преписци, књижевним радовима и преводима", каже професорка Вранеш.

Треба пласирати нашу граматичку, морфолошку, синтаксичку и лексичку структуру на најбољи могући начин. Језик треба чувати и приликом писања СМС порука и мејлова, сматрају професори. Али кажу и то да треба образовати и студенте да чувају језик на прави начин.


Вести из медија

<
1/43
>