Све више писмених у Србији

Између два пописа број неписмених у Србији смањен за половину, а у порасту и рачунарска писменост. Од прошлог пописа, број академски образованих увећао се за трећину, кажу из Завода за статистику.

Коначно повољнији резултати када је реч о образовању и писмености у Србији. Резултати пописа из 2011. године показују да је неписменост знатно опала, али није искорењена. Позитивни су и показатељи рачунарске писмености, која се мери први пут.

Све више писмених у Србији

"У периоду између два пописа укупан број неписмених смањен за 45 одсто, нешто мало више. На први поглед овај податак делује добро, али и даље имамо 127.460 неписмених лица у Србији и, што је још горе, више од 80 одсто тих лица чине жене", каже Драган Вукмировић, директор Завода за статистику.

Сваки десети становник нема основну школу. Толико је и оних који имају факултет. Од прошлог пописа, број академски образованих увећао се за трећину.

"Око 45.000 жена је више у том контигенту лица са високим образовањем, значи први пут бележимо већи број жена са високим образовањем, када поредимо попис из 2011. године и претходне пописе", каже Снежана Лапчевић, начелница у Заводу за статистику.

Највише писмених и образованих је у Београду, најмање у југоисточној Србији. Исти географски распоред је и када је реч о рачунарској писмености.

Писмен и делимично писмен је сваки други становник. Жене и мушкарци ту су изједначени.

"Можемо да кажемо да је Србија испод просека Европске уније, али да је боље компјутерски писменија од неких земаља Европске уније, као што су Румунија и Бугарска. Дакле, ЕУ је врло хетерогена, дакле у односу на просек је нижа, али у односу на неке поједине чланове је ипак виша", каже Драган Вукмировић.

Компјутерски најспретнији су они до 40 година.


Вести из медија

<
1/43
>