Ћирилицу угрозила интернет глобализација

О заштити и спасавању ћирилице прича се већ дуго, а нестајању нашег званичног писма обилато је потпомогла и интернет глобализација која је, осим доминантне латинице, у говор унела и силне англизме. Ову “моду” први су прихватили увек предузимљиви предузетници, па скоро да и нема радњице или предузећа које у називу нема бар једну популарну енглеску реч.

Латиница, и то она “ошишана”, без дијакритичких знакова изнад слова “ж”, “џ”, “ћ” и “ш“, завладала је друштвеним мрежама, а сваки домаћи сајт принуђен је да поседује и латиничну верзију, јер је у супротно на интернету слабо видљив, пошто скоро нико не пише ћирилицом, иако су претраживачи одавно оптимизовани за ово писмо, а наша земља 2011. постала друга земља на свету која има ћирилични домен .срб. Колико је ћирилица писмо у нестајању може се видети простим бацањем погледа на неку друштвену мрежу, на којој Руси, Бугари и Македонци, којима је ћирилица једино званично писмо, у међусобној комуникацији користе латиницу, измишљајући тако на лицу места латинични правопис својих језика.

У напорима да овакво стање побољша, држава покушава да подстицајно делује на друштво како би се ћирилица више користила, нарочито кад су медији у питању. Стратегијом развоја културе, која се тренутно налази на јавној расправи, предвиђене су пореске олакшице за издаваче новина и књига на ћирилици, стимулисање компанија које истакну назив наћирилици, као и друге погодности за употребу српског језика и националног писма. Како је предложено, бригу о језичкој политици преузеће на себе Савет за српски језик, а предвиђене су чак и казне за кршење одредби о службеној употреби језика и писма.

У предложеном закону, који је достављен Влади Сбије, ћирилица је одређена као матично писмо, које уз српски језик обухвата укупно писмено и усмено општење државних органа, локалне самоуправе, школа, факултета, штампаних и електронских медија, као и предузећа и установа, док латиница има статус - помоћног писма.

Подсетимо, јавне установе, школе, факултети и до сада су били обавезни да своју кореспонденцију обављају на ћирилици, с тим да су у срединама у којима живе националне мањине све податке саопштавали и мањинским писмима. Оно што је ново, осим предвиђених казни, јесу одредбе везане за медије, који ће морати да имају ћириличне странице, док ће латинична верзија бити опциона. Стратегија развоја културе предвиђа и предност ћириличних издања приликом државног откупа за библиотеке, као и првенство ових публикација у државном финансирању превођења страних дела на српски језик.

Предложене су пореске олакшице као подстицај дистрибутерским мрежама за титловање филмова на матичном писму, а најмање половина филмова на комерцијалним телевизијама морала би да буде титлована на ћирилици. Мобилни оператери такође треба да обезбеде равноправан третман оба писма.

- ћирилици прети некоришћење, што води њеном нестајању. Сигурно је да неће бити забрањена или потиснута из школских програма, али свеприсутност латинице опомиње на могућност да за неклико деценија ово писмо постане једино које је у практичној употреби - упозорава министар културе и информиања Владан Вукосављевић.

 И. В.

Казне од 5.000 до 500.000 динара За кршење прописа о службеној употреби језика и писма предвиђена је новчана казна од 5.000 до 100.000 динара, а за предузећа од 500.000 до милион динара, односно 70.000 за одговорно лице.