Борба за опстанак ћирилице у нацрту Стратегије развоја културе

Широј јавности однедавно је доступан нацрт Стратегије развоја културе, о којем се месецима говорило. Једно од питања које је привукло пажњу јесте ћирилица. Најстарија кафана у Београду, "Знак питања", мењала је пет пута свој назив. Ипак, сви они увек су били исписани само на ћирилици.

 

Мирослав Митић, менаџер кафане "Знак питања", каже да од отварања ове кафане 1823. године ћирилица никада није напуштала "Знак питања", нити "имамо намеру да је мењамо".

Нацрт Стратегије најављује борбу за опстанак ћирилице. Предвиђа пореске олакшице за издаваче новина и књига на ћирилици, стимулисање компанија које истакну назив на том писму.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић сматра да је питање језика и писма једно од основних питања идентитета и културног језгра једног народа.

"Оно што ми покушавамо да учинимо није гурање латинице са стране, није дезавуисање латинице, него само покушај да се направи један разуман отпор једној глобализацији", објашњава Вукосављевић.

Своје традиције одрицали смо се лако и брзо деценијама уназад, кажу стручњаци. Уз "кока колу", бургере, фармерке, ћирилица стара више од хиљаду година, неосетно је устукнула пред латиницом.

Лингвиста Владо Ђукановић указује да су у било којем српском селу људи који обрађују земљу или у фармеркама или у маскирним униформама.

"Нема више народне ношње и у читавом комплексу ствари које смо примили на исти начин, тако је промакла и латиница. Дакле, то је некава наша опустеност", оцењује Ђукановић.

Помоћник заштитника грађана Роберт Сепи каже да постоје републички органи и њихове филијале и експозитуре у неким централним београдским општинама који службене јавне исправе издају на латиници.

Такође, како додаје, постоје и градске средине на територији централне Србије где су називи улица или места исписани на латиници.

Свеске оних на којима свет остаје пуне су мешања два писма.

Професорка српског језика Јасна Јанковић каже да је мешања два писма некада кажњавала најлошијом оценом, али од када је то постало толико често, сматра да ту меру више не може да примени.

"Заштита ћирилице је чак унета у Устав. То је тачка Устава број 10. Устава, који је штампан латиницим. Дакле, ово је једно друштво апсурда. Деца то виде и схватају", каже Јанковићева.

Нацрт стратегије тек је први корак. Одбрана ћирилице дуг је процес. За успех је пресудан континуитет. Крајем јуна планиране су расправе о том предлогу широм Србије.

Биће одржане у Београду, Новом Саду, Суботици, Чачку, Нишу, Крагујевцу и Косовској Митровици.

Након тога, нацрт Стратегије наћи ће се пред Одбором за културу, а на самом крају и пред посаницима у парламенту.