Ћирилица

Не желећи да улазимо у административне (често узалудне, а скупе) покушаје наметања овог или оног писма, покушали смо да проверимо колико је ћирилица инспиративна савременим уметницима, да ли је уопште и на који начин присутна на уметничкој сцени и какав је њен маркетиншки потенцијал као писма другачијег, мање присутног и самим тим ексклузивнијег од латинице.

Одгoвoре на oва питања потражили смо на управо отвореној изложби “Ликовни језик ћирилице” у УК “Пароброд” , где су могућности ликовног изражавања ћириличног писма дочарана на уљима на платну, акрилику на платну и радовима на картону у којима препознајемо лепоту симбола ових слова, мисли и порука исписаних ћириличним писмом. 

Весна Марковић, магистар ликовних уметности и једна од уметница заступљених на овој изложби, показујући нам свој рад каже да ћирилица уопште није заступљена у савременој уметности, као што је нема ни у нашем свакодневном животу. 

- Мени је заиста жао и просто негде мало патим због тога. Ја сам сликар апстрактне провинијенције, али се последњих двадесет година бавим елементима народног стваралаштва и истражујем елементе националне културе, па и ћирилицу која је наш идентитет. У том смислу мени је врло инспиративна ћирилица и не знам зашто не видимо лепоту у симболима који нас одређују и који су наши корени. Мислим да сам успела да уклопим ћирилицу у моје радове и то је већ негде рукопис који се препознаје - каже она и додаје да на тај начин покушава да пробуди свест код људи. 

- И ја сам целу младост провела ходајући по Европи и гледајући западну уметност, а занемарујући ову нашу. Ми као да имамо отклон према томе, што сматрам да је комплекс малих нација и тек када мало постанете зрелији и стабилнији, онда почињете да одбацујете те комплексе и видите лепоту у ономе што је ваше - истиче Весна Марковић. Њена колегиница, академски сликар Милица Вуковић, која такође учествује на изложби, сматра да је ћирилица веома интересантна управо зато јер је “једноставна и савршена” , а то што је уметници не користе назива малограђанским приступом. 

- Мени је било интересантно да те неке речи које су најчешће употребљаване у медијима илуструјем кроз слику, а ћирилица се наметнула као логичан избор јер њу користим и у писању. Вероватно сви желе да се повежу са светом, на неки начин да постану исти као и сви остали, а не да сачувају нешто своје, да по томе постану део света и да га тако обогате. Као и у свим малим срединама, и ми на тај начин покушавамо да се додворимо некој већој слици. То је један малограђански приступ. Вероватно мисле да тиме што се баве ћирилицом унижавају себе и своде на неки локални терен, а желе да буду део нечег већег. У ствари је ћирилица много инспиративнија јер има ту занимљиву сликовност која није толико геометризована као латиница или алфабет. Мислим да може бити и те како инспиративна, али то је на сваком уметнику и његовом начину размишљања - закључује Милица Вуковић. 

Други део ове изложбе која може да се погледа до 15. септембра чине радови из удружења “Култура ћирилице” који представљају два правца рада наших уметника: једно су калиграфи-краснописци, уметници лепоте слова, а друго су типографи конструктори ћириличних азбука. 

Како нам објашњава Иван Стратимировић, председник Удружења грађана “Култура ћирилице” , ради се о путујућој изложби. 

- Без обзира на тешкоће у наших 11 година постојања ми смо успели да будемо на 130 места у Србији и на око 20 места у свету. Сврха постојања нашег удружења је показивање лепоте ћирилице и показивање технолошке употребљивости нашег националног народног и државног писма. Уживамо показујући колико је ћирилица лепа и колико могућности пружа за уметничко изражавање. Овде могу да се виде од оне класичне калиграфије где се неки текст исписује краснописом, нека порука филозофа, уметника или народна мудрост, али може и да се види такозвана експресивна калиграфија. Тамо где је ћирилица једно надахнуће за уметнички израз. Често то личи на неку апстрактну слику, али има свој облик, препознају се слова која воде ка томе да се усаде човеку у душу. Писмо је највећи божији дар човечанству и то је по мом мишљењу највеће достигнуће човечанства - наглашава Стратимировић. Он додаје да му оптимизам у опстанак ћирилице највише уливају све чешћи натписи бројних фирми ћириличним словима, што до пре неку годину није био случај.  

- Мој пријатељ и један од највећих уметника лепоте књиге Миодраг Вартабедијан, који није међу нама већ неколико година, направио је пре десетак година анализу Кнез Михаилове улице. Урадио је фотографије свих фирми тамо и пребројао их, те је установио да је 84 одсто назива било на латиници. Међу ћириличним натписима су биле неке старе фирме, углавном поломљене, можда још од бомбардовања 1941. 

Међутим, оно што мене радује јесте да видим сада појаву да се најмодерније и најлепше радње у Београду појављују са ћириличним натписима и именима која неки пут јесу на српском, а неки пут и нису, али су написана ћирилицом. То изгледа постаје мода и ти људи су схватили да то није интересантно само за нашег обичног човека, који је генетски припремљен да чита писмо које су читали његови преци, него да је ћирилица као другачије писмо од латинице нешто што је атрактивно и у том неком пословном, маркетиншком смислу. Истиче се лепота тог нашег писма, та топлина облика и порука коју она носи у том визуелном смислу - објашњава Иван Стратимировић. 

Он за крај разговора наводи и један пример који често воли да истакне. 

- Не бих хтео да неком пеглам вијуге у смислу да је ћирилица једина и најбоља, постоје и друга писма, али поменућу доктора медицинских наука Вернера (Вернер Форсман), који је бранио докторску дисертацију у Немачкој у време Хитлера и успона нацизма, а његова теза је била да је ћирилица најздравије писмо на свету.

 Могу да се виде примери од оне класичне калиграфије, где се неки текст исписује краснописом, до такозване експресивне калиграфије, где је ћирилица једно надахнуће за уметнички израз .

Изложбу су отворили Иван Стратимировић, председник удружења “Култура ћирилице”, Јасмина Његован-Поповић, в. д. директора УК “Пароброд”, и Петар Бојовић, члан општинског већа Стари град. Ћирилица је много инспиративнија јер има ту занимљиву сликовност која није толико геометризована као латиница или алфабет, 

каже сликарка Милица Вуковић. Ми као да имамо отклон према ћирилици, што 

сматрам да је комплекс малих нација. Када мало постанете зрелији и стабилнији, онда почињете да видите лепоту у ономе што је ваше, истиче Весна Марковић.  

Вероватно свижеле да се повежу са светом, на неки начин да постану исти као и сви остали, а не да сачувају нешто своје, да по томе постанудео света и да га тако обогате.