Хасанбеговић: Срби не треба да буду мост

Министар културе Хрватске, Златан Хасанбеговић, који у име председнице Колинде Грабар Китаровић иде на сусрет са Светим синодом СПЦ, поручио је да на српско-хрватским односима треба радити и да постоје добре претпоставке да се они лише оптерећења прошлости. Он је рекао да Срби не треба да буду мост између две државе јер је "незгодно бити мост".

Златан Хасанбеговић (Извор: Борис Сцитар/Вечерњи лист/PIXCELL)

"Постоје српска и хрватска држава, барем ја сам од рођења желео да то буде оквир за хрватско-српске односе и нема разлога да будемо заточеници прошлости", рекао је Хасанбеговић за дневни лист Данас.

На констатацију да Срби у Хрватској никако не успевају да постану мост између две државе, он је оценио да то и не треба да буду.

"Незгодно вам је бити мост. Прво, српска заједница у Хрватској је саставни део хрватске државе и хрватска држава мора према њима поступати као према свим својим грађанима. И постоји већ оквир, уставни закони о положају и правима националних мањина, постоје српске институције", рекао је он.

Међутим, оспоравање права на употребу ћирилице Хасанбеговић је назвао "питањем вуковарске ситуације".

"Двојезичност и двописменост је спроведена у многим местима у Хрватској, Вуковар је један специфичан случај. Али дијалогом се и то може решити. Вуковар је једна специфична средина и треба уважавати некакве историјске чињенице и расположење у самом граду и не преко колена ломити ствари", сматра хрватски министар културе.

Одлазак у Блајбург

Хасанбеговић каже да је на комеморацији у Блајбургу говорио у својству заменика председника Почасног блајбуршког вода, аустријског удружења која је власник земљишта и које већ педесет и више година организује комеморацију у сарадњи са аустријским властима.

Међутим, он открива да је имао и лични разлог пошто му је деда изгубио живот, али не као војник већ као "део целог тог комплекса страдања".

"Као потпуно аполитични загребачки трговац је погубљен на непознатом месту. Блајбург је само симбол. Део тих жртава се комеморира на Кочевском рогу, Српска православна црква има такође комеморацију, дакле тај цели комплекс поратног страдања није само хрватски национални, проблем већ има шире димензије", оценио је Хасанбеговић.