О пројекту

Разноврсни фонтови српске ћирилице, програми који подржавају обраду ћириличког текста, програми за пресловљавање, те чињеница да је Србија постала друга земља која је добила свој ћирилички интернет домен, извукли су ћирилицу из запећка. Све ово значи велики помак за очување ћирилице као изузетно важног дела српске културне баштине, али не и њену довољну заступљеност у јавности. Детаљније...

 

Срб домени (РНИДС)

Под слоганом „Линкуј као што говориш“, Србија је 2011. године постала друга земља (после Русије) којој је Интернет корпорација за додељивање имена и бројева одобрила употребу ћириличког домена .срб на интернету, а први сајтови са овим доменом регистровани су јануара 2012. године. Детаљније...

 

Вести из медија

Преминуо Петар Јаћимовић

Jуче je у 76. години преминуо Петар Јаћимовић, доскорашњи председник УО Удружења „Ћирилица Нови Сад“. Прочитајте више...

Усвојен закон о ћирилици

Посланици Скупштине Србије усвојили су данас једногласно Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличног писма. Прочитајте више...

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Свето, а несвето

САСВИМ је логично што је ученици доживљавају као наметнуто и анахроно писмо ("Зар у 21. веку да пишем ћирилицом?") - што се они, заправо, у друштву вршњака стиде ћирилице. Дотле смо стигли Прочитајте више...

Предлог закона о српском језику и писму

Мали број народа у свету може се похвалити употребом двају писама, а српски је једини европски језик који паралелно користи ћирилицу и латиницу. Мада је ћирилица у службеној употреби као матична, савремени облици комуницирања и глобализација учинили су да је „економичнија” латиница потисне у други план. Прочитајте више...

Зашто држава не штити ћирилицу: Писмо је део нашег кода

Када је 2010. требало да продужим личну карту, свега четири године након црногорске "обнове самосталности и суверености", шалтерски ми је службеник потурио да попуним латинични документ: Zahtjev za promjenu ličnog imena. Прочитајте више...