О пројекту

Разноврсни фонтови српске ћирилице, програми који подржавају обраду ћириличког текста, програми за пресловљавање, те чињеница да је Србија постала друга земља која је добила свој ћирилички интернет домен, извукли су ћирилицу из запећка. Све ово значи велики помак за очување ћирилице као изузетно важног дела српске културне баштине, али не и њену довољну заступљеност у јавности. Детаљније...

 

Срб домени (РНИДС)

Под слоганом „Линкуј као што говориш“, Србија је 2011. године постала друга земља (после Русије) којој је Интернет корпорација за додељивање имена и бројева одобрила употребу ћириличког домена .срб на интернету, а први сајтови са овим доменом регистровани су јануара 2012. године. Детаљније...

 

Вести из медија

Предлог да дан словенске писмености буде празник

Београд - Акција „Негујмо српски језик“ која је пре две године покренута у Београду подигнута је на републички ниво и биће организована у градовима широм Србије, најављено је на конференцији за новинаре у Министарству културе и информисања. Прочитајте више...

Нити смо победници, нити поражени

Именице победа и пораз су супротносги - антоними, а глаголи победити и поразити су синоними - имају исто значење! Прочитајте више...

Сриски језик између немара и намере

Професор др Предраг Пипер је редовни члан САНУ, стални члан Матице српске и редовни професор на Филолошком факултету УБ. Члан је многобројних међународних удружења и организација и вишеструки добитник међународних награда за свој рад. Прочитајте више...

Један глас једно слово: јат оста у историји

Доследност Вукових графијско-ортографских погледа и његов каснији компромис када је статус екавског изговора у питању довели су до коначног нормирања и екавице и ијекавице Прочитајте више...

Прва столећа словенског књижевног језика код Срба (2)

Словенска писменост је у српској средини, као и свуда у другој половини IX века, одмах прилагођавана локалним језичким приликама. О степену адаптација можемо судити на основу прилика у другим срединама: оно што је мењано у Великој Моравској, Панонији, на југу Албаније и на истоку Бугарске у корист посебних словенских говора, вероватно је било мењано и у корист српског. Прочитајте више...