Млади о употреби и неговању ћирилице: Ако не бисмо користили ћириличко писмо изгубили бисмо везу са наслеђем

«Заштита ћирилице треба да буде заштита нас самих, заштита писмености и цивилизације, никако и прогон и ружење латинице која је, такође, део нашег идентитета», каже за сајт «Ћириловање» докторанд на Филозофском факултету у Новом Саду Жарко Миленковић.

«Ћириловање» је разговарало са младима о томе шта мисле о употреби ћирилице, колико се њоме служе и шта за њих представља употреба овог писма.

Већина њих истакла је да се подједнако служе ћирилицом и латиницом, као и да им употреба ћирилице представља везу са наслеђем и традицијом што, сагласни су, морамо неговати.

Миленковић: Већи проблем од тога којим се писмом служимо - проблем писмености

Докторанд на Филозофском факултету у Новом Саду на одсеку за српску књижевност Жарко Миленковић каже за «Ћириловање» да је већи проблем од тога којим се писмом служимо проблем писмености, сматрајући да смо као народ „неписмени и на ћирилици и на латиници”.

„С обзиром на то да је наше друштво склоно поделама, тако је и употреба једног или другог писма постала ствар ексклузивности једног и стигматизације другог и обратно. Тако смо добили два подједнако полуписмена табора, којима је најважније то које писмо користе, али не и начин на који га користе. Данашње генерације младих не образује школа, нити их васпитавају родитељи, њихову улогу преузели су медији и друштвене мреже. Они који контролишу та два сегмента, контролишу и оне који су на њима, али ми се онда чини како су ту онда више угрожени сами млади него што су то два наша писма”, наводи Миленковић.

Ћирилица и њена употреба је јако важна, истиче он, пре свега због одржавања континуитета културе и светоназора успостављаног на њој.

„Ако не бисмо користили ћириличко писмо, изгубили бисмо везу са свим оним наслеђем које нас је одредило. Ако бисмо трајно избацили ћирилицу из употребе, шта би онда нама било Мирослављево јеванђеље? Што се Косова и Метохије тиче, физичка угроженост ћирилице повезана је са физичком угроженошћу самих Срба који је користе. Прогоном народа, прогони се и писмо које тај народ користи и баштини. Ми смо препуштени њој, она нама”, напомиње Миленковић и додаје да се пред цивилизацијом данас поставља много изазова.

„Сведоци смо поништавања много чега што је нашу цивилизацију одређивало. Заштита тих тековина је данас врло упитна, јер је и сама човечност упитна. Али, цивилизације настају, расту и развијају се, наравно и нестају. Заштита ћирилице треба да буде заштита нас самих, заштита писмености и цивилизације, никако и прогон и ружење латинице која је, такође, део нашег идентитета”, истакао је наш саговорник.

Када се говори о ћирилици, сматра он, као да на „оптуженичкој клупи” смештамо латинично писмо.

“Као да оно што је наша предност, да подједнако добро читамо ћириличко и латиничко исписане текстове, чак и кад су исписани мало ћирилицом, мало латиницом, сматрамо маном. Ако се може говорити о угрожености ћириличког писма, онда је то процес друштвено-политичких шире и уже идеолошких околности, који су довели до тога да сада полемишемо о овим питањима”, истиче Миленковић.

На питање, какав је положај ћирилице у нашем образовном систему одговара да је формално гледано све у реду.

„С обзиром да не радим у образовном систему, на ово питање не бих имао поуздан одговор. Имајући у виду уџбенике из којих ученици уче градиво, већина њих, је на ћирилици, прописи и друга акта исто. На наставницима је да можда покушају да фаворизују једно писмо, али нико нема права да санкционише неког због употребе другог писма. Верујем да услед све већег коришћења интернета и мрежа, сви ми, па и млади, чешће користимо латинично писмо”, закључио је Миленковић.

Крстић: Ћирилица је не само писмо, већ и симбол отпора, очувања и континуитета српске културе

Мастер економисткиња из Грачанице Јелена Крстић истиче да чешће користи ћирилицу јер каже да је то део нашег културног наслеђа и традиције, „део идентитета мог језика, а писање ћирилицом омогућава ми да се повежем са историјом и традицијом”.

„Иако латиница постаје све присутнија у свакодневној комуникацији, практикујем коришћење ћирилице. Тако се осећам природније, било да пишем поруке или текстове, док латиницу преферирам у онлајн комуникацији и претраживању интернета. Могуће је да је употреба латинице у онлајн свету један од фактора који утиче на младе људе да је више користе. Велики број платформи и апликација користи латиницу као стандардни систем за писање, што може учинити латиницу доступнијом и практичнијом у свакодневном животу”, сматра она.

Из личног искуства, Крстић, напомиње да је на факултетима у Србији, ситуација у вези са употребом ћирилице и латинице променљива.

„То се примећује у свим областима - од израде колоквијума и семинарских радова, до презентација и научних чланака. Мећутим, постоје и факултети и одређени предмети где се неговање ћирилице више истиче, нарочито на Филолошком факултету. Такође, поједини наставници могу бити изричити да се радови пишу ћирилицом”, објашњава она.

Међу младима у Србији и у другим земљама где се говори српски језик, сматра Крстић, постоји тренд већег коришћења латинице у односу на ћирилицу и то из више разлога.

„Већина тастатура, било да су мобилни уређаји или рачунари, латиница је подразумевано подешена и самим тим је лакша за брзо куцање. Са друге стране, на друштвеним мрежама, форумима и у свакодневној интернет комуникацији, латиница је постала доминантна због глобалне употребе”, истиче наша гаоворница.

За Крстићеву је ћирилица је симбол идентитета, па како истиче, природно је да у ситуацијама које захтевају поштовање српске традиције и културе, она буде избор којим се користи.

„У овом контексту, она може бити и чин очувања језика и културе, али и начин повезивања са људима који цене ту исту традицију. Ћирилица је не само писмо, већ и симбол отпора, очувања и континуитета српске културе.  Она за мене представља много више од пуког писма – дубоко је укорењена у историјски, културни и језички идентитет српског народа”, закључује Крстић.

Јовановић: Међу младима не постоји подела на коришћење више једног од другог писма

Студенткиња мастер студија на одсеку за Енглески језик и књижевност у Косовској Митровици Смиљана Јовановић каже за сајт Ћириловања да користи оба писма, ћириличко и латиничко, у зависности од тога да ли је на факултету или у неформалној комуникацији са пријатељима.

„Приликом претраживања на интернету користим се латиницом јер на тај начин добијам више повратних информација него када претражујем на ћирилици. На факултету у Косовској Митровици професори и служба за наставна питања се искључиво служи ћирилицом. Наравно, ја студирам страни језик и у том смислу можда мање користим ћирилицу од оних студентских програма као што су Српски језик и књижевност, Историја, Социологија... Али у сваком случају, када је то могуће увек бирам ћирилицу као основно писмо којим се служим“, објашњава она.

Као и претходна саговорница, Јовановић примећује, да се у онлајн простору, у коме се млади највише крећу, много више наслова на латиничком, него што је то случај на ћириличком писму.

„Сматрам да је то тако највише због веће сличности у писању са осталим језицима (енглески и немачки). Међу младима не постоји подела на коришћење више једног од другог писма“, напомиње она.

Марковић: Ћирилицом пишемо у школи, латиницом се служимо у неформалној комуникацији

Истог је става и ученик трећег разреда Гимназије Приштина Славиша Марковић који за сајт «Ћириловање» наглашава да подједнако користи оба писма.

„Латиницом се у школи користим искључиво када је то потребно на страним језицима као што су енгслески и руски језик. У свим другим случајевима, приликом израде писмених задатака, тестова и других активности у школи пишем ћирилицом. Међутим, приликом комуникације на интернету и друштвеним мрежама употребљавам латиничко писмо као и већина мог друштва“, објашњава он.

Њему и његовој генерацији у целини, уочава Марковић, латиничко писмо је наметнуто имајући у виду да су, како каже, преплављени насловима на латиници као и садржају на интернету где у великој мери млади проводе време.

„Нама је латиничко писмо наметнуто у простору ван школе. Све више користимо изразе и фразе на енглеском језику. Моја генерација се све више служи енглеским језиком и отуда се и наша комуникација одвија у неким фразама које смо усвојили користећи интерет и друштвене мреже. И ту примећујем да се смањује наше коришћење ћирилице. Док ћирилицом пишемо у школи, латиницом се служимо у неформалној комуникацији“, објашњава он.

Због тога, каже он, да је улога образовног система кључна у ширењу свести о важности употребе ћириличког писма.

„По мени, највећу улогу у ширењу свести о важности употребе ћирилице код младих имају професори српског језика и књижевности. Моје искуство је такво. На часовима српског језика, професор нас подстиче на коришћење ћирилице, како кроз реализацију писмених задатака, тако и у свим другим активностима на часу. Али морам да кажем да и професори других предмета раде на томе. То је јако важно јер сматрам да је важно сачувати ћирилицу за корист будућих генерација јер је ћириличко писмо наше наслеђе које сви ми морамо да негујемо“, закључује Марковић.

Ауторка: Јелена Марковић