Преглед положаја српске ћирилице у култури и јавној комуникацији
Завод за проучавање културног развитка спровешће у 2013. години истраживање о положају српске ћирилице као службеног и употребног писма.
Координатор: Синиша Стефановић
Сарадници: Маја Маринковић, Душица Миловановић, мр Слободан Мрђа, Предраг Пивљанин
Разлози за покретање пројекта и предмет истраживања:
Током протеклих година почела је да се развија дебата о статусу српске ћирилице: о значају и присуству у медијима, у школама, у књижарама, у канцеларијама, у навикама грађанства. Проблем је опстајао на маргини јавне свести, уз понеки чланак у културним рубрикама водећих медија, на мање познатим интернет презентацијама и делатностима навладиних организација и појединаца. Пораст интересовања за то питање, којем ове зиме сведочимо узрокован одређеним променама у односу према ћирилици које се у последњим месецима пре пријема у пуноправно чланство Европске уније примећују у културној политици Хрватске, реактивног је каракера. Српска јавност је тешко примила, након две деценије систематског затирања српске, појаву тзв. „хрватске ћирилице“ као дела хрватске средњевековне баштине, било да се налази у зборницима хрватских научних конгреса или у делима локалних ексцентрика. Тако је, углавном, и одговарала.
Пројекат „Преглед положаја српске ћирилице у култури и јавној комуникацији са предлогом мера за његово побољшање“ развијао се независно од текуће дебате, није замишљен као прилог њој, већ је постављен другачијим основама, тежећи да проучи у сваком погледу веома интересантан феномен. Србија је земља у којој се исти језик равноправно пише српском редакцијом ћириличног и латиничног писма. Било би очекивано да ћирилица, с обзиром на национални састав становништва, културно наслеђе, члан 10. Устава којим је дефинисана као службено писмо и Закон о службеној употреби језика и писма („Службени гласник“ бр 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005) доминира над латиничним писмом. Стварност указује да то није случај.
Данас је веома тешко на киоску пронаћи новине штампане ћирилицом, у продавницама ни амбалажа домаће робе ни декларације на страној не преносе информације на ћирилици, филмови и инострани телевизијски програми преводе се у највећем броју случајева латиничним писмом, рекламне поруке су латиничне, све телевизије са националном фреквенцијом, изузев РТС, имају латинични лого и латиницу као писмо заштитног знака и елемената програма, на улици и у тржном центру је у видном пољу нема. Ћирилица је нестала из свакодневне перцепције становника Србије. Тако је, примера ради, једном од аутора пројекта млађа жена која продаје новине у једној од централних београдских улица без устезања рекла да се ћирилицом уопште не користи: нема је у телевизијским програмима које прати, интеренет презентацијама које је интересују, новинама које чита, мобилном телефону којег користи.
Проблем опадајуће улоге српске ћирилице у јавној употреби и приватној комуникацији од темељног је значаја за културу Србије. У одсуству јасно дефинисане националне културне политике, није нерелна могућност да постојање српске ћирилице, par excellance примера светске културне разноликости, буде најозбиљније угрожено. Уколико, скептика ради, по страни оставимо прокламоване вредности Европске Уније, остаје чињеница да проблем постепеног нестанка српске ћирилице, која језик дели са латиницом у битно измењеним околностима, јесте јединствен и научно вишеструко интересантан феномен.
У времену у којем дневно изумиру језици, с њима културе и народи историјом непривилеговани писмом као основним инструментом културне самостојности и самоочувања, лакомислен однос према српској ћирилици требало би да буде прекинут и замењен брижљиво успостављеним системом мера за очување и унапређење њеног положаја и значаја. Пројекат „Преглед положаја српске ћирилице у култури и јавној комуникацији са предлогом мера за његово побољшање“ замишљен је као прилог том процесу.
Организација и циљеви пројекта
Трогодишњи пројекат Завода за проучавање културног развитка „Преглед положаја српске ћирилице у култури и јавној комуникацији са предлогом мера за његово побољшање“ подељен је, суштински, у две етапе.
Прва етапа је документационо-истраживачког карактера и односи се на преглед чињеница о тренутној заступљености ћирилице у службеном, јавном, образовном и приватном животу, са освртом на прилике и праксе у околним државама. Ћирилица и латиница су у време језичке реформе провођене током прве половине деветнаестог века, у доба националног романтизма, прилагођене штокавском дијалекту на начин подесан идејама јединства Срба и Хрвата. Идеолошки и државни оквир таквог јединства распао се грађанским ратом. То, међутим, не значи да би истраживање било усмерено или увучено у непрекинут спор о језику и правопису, старији и од Вукове реформе, или у било какав идеолошки или политички контекст.
Током прве године рада јасно бисмо скицирали историјски и друштвени оквир на којем би била изграђена основа за продубљену социолошку студију. Као продукт прве фазе рада предвиђени су краћа студија и зборник грађе који ће бити слободно доступни на интернет презентацији Завода. Циљ који би требало да буде постигнут публиковањем грађе прикупљене током прве фазе рада је, кроз олакшан приступ аргументима, подизање нивоа јавне дебате о српској ћирилици. Одређени аспекти истраживања проводиће се применом анкета, интервјуа и дебата.
Током друге године рада била би проведена узорком знатна анкета чији би циљ био да утврди реалне бројчане податке те да протумачи њихов значај и утицај на процесе у друштву и култури Србије. Истовремено, био би писан историјски и преглед правних, политичких и културних фактора да би био интегрисан са резултатима социолошког истраживања и анализе. Резултат друге етапе пројекта била би студија праћена допуњеним зборником релевантне грађе и библиографијом.
Друга етапа – трећа година рада била би усмерена, на основу јасног научно утемељеног увида, ка раду на дефинисању потребних мера и инструмената културне политике, посматрању примене и делотворности примењених инструмената те даљим истраживањима проблема, договорно са ресорним министарством и у сарадњи са рефентним инситутицијама.
ПРЕГЛЕД ПРВЕ ФАЗЕ ПРОЈЕКТА
Предмет истраживања прве од три предвиђене фазе је положај српске ћирилице као службеног и употребног писма у Србији у јединственим условима равноправне примене два писма.
Циљеви:
1. Непосредни циљ пројекта је сагледавање узрока, тока и могућег даљег развоја феномена кроз преглед основних чињеница, показатеља и поређења те, на том основу, израда краће радне студије и зборника грађе која би пружила неопходну основу за ситематски рад.
2. Створање претпоставки за почетак рада на темељном социолошком истраживању којим би била досегнута пуна и детаљна слика положаја и трендова употребе националног писма у јавном и приватном домену.
Пројектне активности:
1) прикупљање статистичке и друге грађе кроз истраживање доступне литературе, закона и сл.
2) разговори са заинтересованим појединцима на академском и државном нивоу
3) панел дискусије
4) анкетирање
5) анализа и израда извештаја у краткој (извршној) и дужој (информативној) форми
Период спровођења пројекта: 1. истраживање: фебруар - септембар 2013
2. рад на извештају: септембар 2013 - јануар 2014
Извор: Завод за проучавање културног развитка
