Јака регулатива језика могла би да изазове и привредне шокове

Ко се не буде придржавао слова новог закона који апсолутни примат даје ћирилици, очекују га папрене казне, чак и до милион динара.

Изменом и допуном Закона о службеној употреби језика и писама коју је предложило Министарство културе и информисања треба ускоро да стигне на јавну расправу, али и пре тога узбуркао је стручну јавност јер многи сматрају да је превише рестриктиван. Латиница је дефинисана као помоћно писмо, над којим ћирилица увек мора да има предност.

Измене предвиђају да је ћирилицом обавезна комуникација у правном промету, у називима предузећа њихових средишта и делатности, као и на декларацијама, потврдама и рачунима.

Државни и покрајински органи мораће да комуницирају искључиво на ћирилици као и образовне установе и медији чији оснивач је држава или имају државни капитал. Јавна предузећа, установе и предузећа са већинским државним капиталом, као и професионална и струковна

удружења која представљају своју област на националном и међународном нивоу, такође ће користити искључиво ћирилицу. Владимир Копицл, песник, есејиста и преводилац из Новог Сада, каже да пошто припада овом културном региону јесте присталица употребе ћирилице, са друге стране сматра да та одлука треба да остане слободна воља сваког појединца.

- Јака регулатива језика у овом смеру могла би да изазове и привредне шокове, што ником не би било корисно. Закон о употреби језика и писма треба поштовати, али он не сме да делује превише рестриктивно. Ћирилица неће нестати, могуће само они који њоме пишу. Али ово ми личи као да се сада ми бавимо питањем ко ће пре да изумре ми или диносауруси - каже Копицл. Ранко Бугарски, лингвиста и редовни професор Филолошког факултета у Београду, сматра да је наш суштински проблем недопустиво висок проценат функционално неписмених људи, удружен са веома ниским нивоом језичке културе код великог дела становништва. Због тога је „много лакше организовати повремене кампање за заштиту ћирилице него се систематски и озбиљно бавити питањима језичке и образовне политике“.

Како додаје, присилне мере никада нису донеле очекиване резултате, поготово не у поступању с језиком, те ни ове немају велике шансе да заживе. - Колико ово писмо није угрожено довољно вам говоре две чињенице: Уставом је заштићено као прво писмо у нашој земљи и не можете завршити основну школу ако не знате ћирилицу - закључује Бугарски.

 А. Латас

Ако се измене усвоје, биће могуће фаворизовати ћирилицу. То је супротно Уставу Србије који у члану 21 изричито забрањује сваку дискриминацију.Ранко Бугарски, лингвиста