Лингвиста: Писање ћирилицом и латиницом цивилизацијска предност

Лингвиста Бранко Тошовић изјавио је да би за Србе било контрапродуктивно када би прешли само на писање ћирилицом, јер је писање и ћирилицом и латиницом њихова цивилизацијска предност.

"Чини ми се да је коректна одредница да је ћирилица примарно српско писмо. Али истовремено сматрам да је српско писмо и латиница. Она има дугу традицију, веома много је књига штампано на њој. И када би се прешло на писање искључиво ћирилицом, мислим да би то за Србе било контрапродуктивно. Сматрам да је то њихова цивилизацијска предност, у смислу што су двоазбучни. Читање је доведено до таквог аутоматизма да се и не запажа на коме се писму чита, једноставно се не обраћа пажња на такво кодно пребацивање", рекао је Тошовић.  

Он је у интервју за портал Аутономија рекао да је против исхитрених решења, да је за то да се ћирилица као традиционално примарно писмо што више негује, да добије максималан простор за употребу и функционисање, али онолико колико је то продуктивно, истовремено без одбацивања латинице јер је и она већ сада део континуитета српске традиције и културе.  

Подсетио је на деведесете године прошлога века, када је у Републици Српској званично уведена екавица уместо ијекавице, што је неславно завршено и што се показало као промашај.  

"У контексту српско-хрватских односа, да је та иницијатива успела, она би довела до тога да би се ијекавица, којом је и Вук (Караџић) говорио, искључиво везала за хрватски језик", казао је Тошовић.  

Додао је да треба све предузети да Срби не остану без другог писма, јер ће, уколико се одустане од латинице, Хрвати, између осталог, добити оно што многи или неки од њих желе – да са Србима више не деле заједнички графијски систем, да се изврши синонимизација по принципу српски језик = ћирилица, хрватски језик = латиница, што може водити још већем удаљавању Срба и Хрвата, српског и хрватског језика, српске и хрватске културе.  

"Ако се руководимо изреком ‘Колико језика, толико и глава’, онда бисмо могли казати и ‘Колико писама, толико и цивилизацијских предности’", навео је Тошовић.  

Он је оценио да још увек није дошло погодно време за усвајање декларација о томе да су српски, хрватски, босански и црногорски запаво један језик.  

Према његовим речима, наука је казала да се ради о једном језику, да постоје, наравно, разлике између њих, али да оне нису толике да се може говорити о разликама у класичном смислу.  

"То питање није у суштини лингвистичко, већ политичко. Ми морамо да одговоримо на питање да ли је политика спремна на оно за шта су, или могу бити, спремни лингвисти и, можда, нека шира јавност. Ја сада не видим ни у Србији, ни у Хрватској, ни у Босни Херцеговини, ни у Црној Гори јачих основа за неки помак који би ишао у правцу договарања о заједничким језичким питањима", рекао је Тошовић.  

Оценио је да је овај простор "јако острашћен и иде се на ирационална решења", која су, рецимо, у Аустрији, на немачком говорном подручју неразумљива.  

"Тамо се пре свега води рачуна о новцу зато што њима није у интересу да уводе двије норме – једну за Немачку, другу за Аустрију иако постоји подебео речник аустријског њемачког. У њему има више разлика него у било коме разликовном речнику српског и хрватског", казао је Тошовић.   

 

Бранко Тошовић је професор емеритус на Универзитету у Грацу, у Аустрији, а интервју с њим за Аутономију водила је професорка емеритус Свенка Савић са Универзитета у Новом Саду.

 


Вести из медија

<
2/42
>