Почиње израда новог ћириличког фонта

Фондација Регистар националног интернет домена Србије обележила је у Медија центру седму годишњицу ћириличког .СРБ домена скупом „Ћирилица на поклон“ и покретањем пројекта израде новог ћириличког фонта.

За разлику од претходних скупова, када су организовани разговори на различите теме у вези са ћирилицом и њеним коришћењем, овог пута Фондација Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС) одлучила је да српској интернет заједници поклони квалитетан ћирилички фонт.

Председник УО РНИДС-а Војислав Родић објаснио је да је реч о развоју новог ћириличког фонта, који ће бити бесплатно доступан свима, а циљ је да се омогући да корисници мобилних телефона и других уређаја са мањим екранима могу да читају текстове на интернету са ћириличким фонтом који је прегледан.

„Огроман је пораст броја корисника који као једини уређај за приступ интернету користе паметни телефон. Више не говоримо о корисницима који седе у канцеларији, студентској соби за десктоп рачунаром са великим екраном, већ о корисницима који имају мобилни телефон врло често малих димензија и ту је ћирилица у заостатку за латиницом, поготово што је српска ћирилица посебна“, рекао је Родић.

Према његовим речима, најзаступљенији језик на интернету је енглески, а одмах за њим иде руски језик и руска ћирилица, међутим, ослањањем на руску ћирилицу у прављењу фонтова, нека наша слова су, посебно у италик верзији, проблематична и не одговарају начину на који их ми пишемо, због чега је важно да развијемо своје фонтове.

Родић наглашава да нема довољно ћириличких фонтова.

Неки портали, како каже, користе неколико фамилија фонтова за наслове, текстове, меније и потребна је, сматра, разноликост на коју су корисници навикли.

„Потребно је да ћирилица на тај начин постане конкурентна осталим фонтовима, да неко не прелети преко ћириличког текста само зато што је изглед слова такав да је једноставно некомфоран за коришћење на мобилном уређају, телефону, таблету и слично“, објаснио је Родић.

Лингвиста Владо Ђукановић сматра да огроман број људи не користи могућности куцања на ћирилици и да ту постоји огроман простор за деловање и предузимање конкретних корака како би добили стандардизован, визуелно прихватљив скуп знакова и да се при томе избегне једноличност која је досадна.

Тог посла се подухватила Оливера Стојадиновић, редовни професор Факултета примењених уметности у Београду и један од оснивача удружења „Типометар“ које је од 2006. до 2015. године развило 10 фамилија са по три-четири фонта и та писма су, како је Стојадиновићева истакла, доста коришћена.

Професорка Стојадиновић је рекла да ће за нови фонт користити „слаб-сериф“ врсту писма и једно писмо ће имати четири фонта (усправни и коси у две дужине), а писмо ће садржати сва слова која подржавају .РС и .СРБ домени, у форматима за интернет и штампу и биће бесплатна за слободно коришћење.

Како је Стојадиновићева објаснила, „серифни фонтови“ имају цртице (серифи) на словима (горе и доле) и карактеристични су за књижевна писма, „сан-серифни“ фонтови су без цртица, док су „слаб-серифни“ комбинација претходна два и погоднији за читање на малим екранима.

Често се помиње угроженост ћирилице, а Родић каже да је најтеже објаснити странцима, који дођу у Србију и науче ћирилицу, да је потребна било каква акција и промоција основног писма.

„Ево ту је Тијаго Фереира, Бразилац, течно говори српски и пише искључиво на ћирилици. Зашто? Зато што је тако научио и чуди се нама зашто правимо скупове посвећене нечему што би требало да се подразумева“, рекао је Родић и подсетио да су некада само они најобразованији, који су учили стране језике, знали латиницу.

„Данас имамо обрнуту ситуацију. Они који користе три-четири падежа, пишу најчешће ошишаном латиницом, без дијакритичких знакова, а ћирилицу користе они који промишљају о вези између језика и његовог писма. Другачија је перцепција ћириличког и латиничког текста. Ја ћу истом брзином читати оба текста, али мој доживљај неће бити исти“, истакао је Родић.

Према његовим речима, за неке је сигурно изненађење да на .СРБ домену постоје сајтови који су потпуно комерцијално орјентисани, а и по граду примећује да се појављују нове фирме (не занатске, него трговински ланци) које су одабрале да њихов бренд буде на српској ћирилици и да је то заправо постало „ин“.

 


Вести из медија

<
2/42
>