Предлог закона о српском језику и писму

Мали број народа у свету може се похвалити употребом двају писама, а српски је једини европски језик који паралелно користи ћирилицу и латиницу. Мада је ћирилица у службеној употреби као матична, савремени облици комуницирања и глобализација учинили су да је „економичнија” латиница потисне у други план.

На недавну одлуку републичког Секретаријата за законодавство да одбаци Предлог закона о заштити српског језика и писма и означи га као непотребан, реаговала је Весна Јеротијевић, која руководи Ресором за образовни систем Уније синдиката просветних радника Србије, сматрајући како се небригом надлежних органа власти одричемо сопствених културних вредности и чувања националног идентитета и његовог обележја. 

- Означити закон о српском језику и писму као непотребан, представља чин раван националном самоубиству и срамоти. У образложењу, као разлог потискивања ћирилице латиничним писмом, наводи се како ће се овако помоћи нашој привреди која неће имати додатне трошкове пишући разна упутства и декларације за робу ћириличним писмом за српско тржиште. Иако у уџбенику из српског језика за четврти разред основне школе на 105. страни стоји записано да је ћирилица прво и службено писмо у Републици Србији, никоме није јасно шта подразумева појам уведен у законодавство, дефинисан као јавна употреба језика насупрот службене употребе. Захваљујући овом законском „оправдању”, ћирилица се све више замењује латиничним писмом на свим нивоима јавних служби, културних и медијских институција и свих средстава јавних комуникација - образлаже Јеротијевићева. 

Предлог закона је, иначе, написан још 2017. године. Са адресе Министарства културе потом је пребачен у Секретаријат за законодавство, али је одатле тек недавно добијен одговор како би ваљало написати нови јер овај није добар, а затим и да се решења којима се штити наше писмо налазе у Предлогу стратегије развоја културе за период од 2020. до 2029. године. Тамо је наведено да се телевизије са националном фреквенцијом обавезују на ћириличко писмо приликом титловања садржаја, а да културне манифестације финансиране јавним средствима имају ћирилички лого. У циљу је и подстицање дистрибуције ћириличких књижевних дела у јавне библиотеке приликом откупа Министарства културе, те стимулисање привредника чији су натписи и рекламе на ћирилици. Стратегија налаже и проширење наставних планова и програма садржајима усмереним на неговање националног језика и писма, али и покретање иницијативе да се на факултетима уведе предмет Култура изражавања.