Лингвисти на округлом столу поводом 60 година од Новосадског договора

Ћирилица се бори за опстанак

Изједначавањем два писма, Срби задали најжешћи ударац свом језику
Шест деценија после потписивања Новосадског договора којим је у Србију званично уведена латиница и стављена у равноправан положај са ћирилицом, српско писмо је на ивици опстанка у матичној земљи. Да би се одумирање тог дела нашег идентитета зауставило, крајњи је час да држава осмисли одлучну стратегију. Ово је основна порука са јучерашњег округлог стола „60 година после Новосадског договора: српска језичка политика данас“, одржаног у Културном центру Новог Сада.

На скупу, уприличеном на дан када је 1954. године у Матици српској потписан договор између српских и хрватских представника о равноправности ћирилице и латинице у Србији и Хрватској, говорили су лингвисти и познаваоци језика: Данко Шипка, Драгољуб Петровић, Милош Ковачевић, Миланка Бабић, Драгиша Бојовић, Синиша Стефановић, Петар Милосављевић, Дејан Ивковић, Ненад Крстић, Иван Клајн и Андреј Фајгељ.

На темељима Новосадског договора деценијама је у Србији негован мит о угроженој латиници, а истина је сасвим супротна упозорио је директор КЦНС Андреј Фајгељ. У медијима и на јавним натписима ћирилица је заступљена једва 10 процената, док са 90 одсто доминира латиница. Фајгељ додаје да Хрвати данас затиру ћилицу у својој држави, а Срби су усвојили латиницу, прогресивно напуш тају ћирилицу и поштују Новосадски договор као да је светиња.

Лингвиста Драгољуб Петровић подсетио је да су комунисти на челу са Милованом Ђиласом, пошто су устоличили македонски језик, ишли у Скопље да убеђују тамошње лингвисте и политичаре да свој језик заснују на латиници, али они на то нису пристали. Потом је уследио најкрупнији ударац који смо ми Срби задали нашем језику наставио је Петровић. Новосадски договор је усвојен у комитету, само је потписан у Матици. Некоме је било стало да српски језик тада посече по темељу, и то је учињено Новосадским договором. Чак су и закључци тог договора формулисани латиницом, испод ћириличног меморандума Матице српске.

По мишљењу академика Ивана Клајна, Новосадски договор уродио је касније и неким добрим резултатима као што је Правопис из 1960. године из којег је произашао данашњи Правопис Матице српске. Да ли је данас, после 60 година могућ нови Новосадски договор и с киме? Тешко да бисмо нашли иједног лингвисту у Хрватској, БиХ или у Црној Гори с којим би се о томе могло разговарати закључио је академик Шипка у свом елаборату, који је из Београда послао учесницима округлог стола.

Дијаспора

Професор др Данко Шипка, који живи у Аризони, укључио се у расправу путем „скајпа“. Навео је да многи наши сународници у дијаспори потисикују матерњи језик и писмо већ у другој генерацији. Решење је, сматра он, да матична држава оформи центар за неговање матерњег језика у дијаспори.