После компромисне одлуке Уставног суда Хрватске

Судбина ћириличних табли и даље неизвесна

Извештач Хрватске телевизије тврди да ће насилно уклањање табли бити третирано као насиље над државном имовином

Вуковар, Загреб - Мада је одлука Уставног суда Хрватске да референдум о ћирилици прогласи неуставним, али истицање латинично-ћириличних табли у Вуковару замрзне на годину дана и у Хрватској оцењена као компромисна и опортунистичка, дочекана је код већине актера са олакшањем, па чак и онај њен део о мораторијуму прихваћен је као прилика целом хрватском друштву да спусти лопту и деликатном темом остваривања права српске мањине се позабави хладније главе.

Уставни суд подвлачи неприхватљиву чињеницу да је референдумско питање усмерено искључиво на смањивање права српске националне мањине.

Мада је, местимично и мучно, образложење одлуке Уставног суда дато на 23 стране очигледно није обухватило сва шкакљива питања која из компромисне одлуке суда проистичу. Наиме, да ли се забрана присилног истицања латиничноћириличних табли у Вуковару на годину дана односи и на већ постављене табле и како одлука Уставног суда утиче на судски процес који се води против 22 грађанина Хрватске који су учествовали у насилном уклањању тих табли?

Хрватски правници су веома опрезни у тумачењу одлуке Уставног суда и њених импликација на ова практична питања, а извештач Хрватске телевизије из Вуковара тврди да ће насилно уклањање табли убудуће бити третирано као насиље над државном имовином и тако бити и санкционисано.

У самој одлуци Суда пише да Уставни суд може да одреди орган који ће задужити за спровођење својих одлука, па практично тумачење одлуке о којој је реч за прву руку пада на Градско веће града Вуковара, а то однедавно значи на оне који иза досадашњег насилног скидања двојезичних табли стоје.

Међутим, Уставни суд налаже Градском већу града Вуковара да у року од годину дана, а у складу са толико помињаним чланом 8, али и мање помињаним чланом 6 Уставног закона о правима националних мањина одреди опсег остваривања тих права у одређеном делу или одређеним деловима града. Овде је важно напоменути да члан 6 предвиђа да се права националне мањине могу статутом општине или града предвидети и у ужем опсегу, али изричито истиче да се то ограничење никако не може односити на право националне мањине да се својим језиком и писмом служи пред органима државне управе и правосуђа и на право на добијање јавних исправа на свом језику и писму.

Колико је познато, ћирилично-латиничне табле у Вуковару су и постављане на зградама државне управе и правосуђа.

Уставни суд забрањује насилну примену на територији Вуковара целог Закона о правима националних мањина на сопствени језик и писмо, па није јасно да ли се мораторијум односи и на ова два категорична изузећ а прописана Уставним законом о правима националних мањина.