Одумирање ћирилице
Питање употребе ћириличног писма на рачунарима појавило се осамдесетих година прошлог века. Баш у то време обрада текста и припрема материјала за штампу (DTP или стоно издаваштво) на кућним рачунарима доживљавала је буран раст.
Пионири у овом послу код нас сусрели су се с многим тешкоћама, од којих неки сежу до данашњих дана. Наиме, наша слова ни и у латиничном писму нису одговарајућа, будући да их страни произвођачи нису уврштавали у своје фонтове, па су домаћи аутори били приморани да их сами праве. Тада је искрсла још једна невоља – кодни распоред који се, између осталог, огледа у распореду слова на тастатури рачунара, а у суштини представља распоред слова у табели свих знакова које има одређено писмо – фонт.
У рано време рачунарства је, практично, свака озбиљна издавачка кућа користила властити распоред, а остали корисници тзв. јуски (YUSCII) који се показао веома неподесним с појавом Интернета, јер је наше слово "ж" било на месту знака @, саставног дела сваке електронске адресе.
Недаће су се увећавале ако сте желели да користите писмо непознато у англосаксонској групи језика, као што је ћирилица.
Протеклих година је ово готово решено – увођењем тзв. отворених фонтова (OpenType) свако писмо располаже свим знаковима, а на кориснику је да одабере жељени кодни распоред – на пример, српску ћирилицу или латиницу и слова ће се несметано појављивати.
Данас постоје бројна писма која укључују ћирилична слова, али стручњаци не воле да их користе, пре свега, због става да су фонтови често типографски неисправни. Наука о изгледу слова је, заправо, веома сложена и, у најкраћем, може се описати као дизајнерско решење како једно слово следи друго с размаком. Ако фонт није добро усаглашен, око професионалца ће видети белине у тексту, а обични читалац ће се више замарати читајући.
Иако већина фонтова који се у наше време испоручују уз оперативни систем Windows XP (попут Time New Roman, Garmond, Verdana, Courier New...) има ћириличне знакове, у стручним круговима ћете чути да ти нису типографски подесни.
Додатни препреке приликом употребе огледају се у савршенству наше ћирилице јер сваки глас има своји знак. Пресловљавање латиничног текста у ћирилични није једноставна замена знакова, пре свега зато што ћирилица има слова "њ", "љ", "џ" која се у латиничном писму уносе као два знака. То се премошћује помоћу програма, чак је компанија "Мајкрософт" за свој најпознатији канцеларијски софтверски пакет Microsoft Office 2003 на својој веб страници понудила решење. Наравно, постоје и независна, међу којима је најпознатији "ћирилизатор".
Директан унос ћириличних слова с латиничне тастатуре може да изазове извесне сметње због знакова који изгледају исто, а различито значе (на пример, "б"). Ћириличне тастатуре су, нажалост, у нашим крајевима права реткост.
Да време ћирилице у рачунарском свету долази, вероватно, најбоље сведочи подухват београдске канцеларије "Мајкрософта" која је понудила српски језички пакет за оперативни систем Windows XP и на латиничном и на ћириличном писму. На тај начин наше писмо је могуће користити у самој бази оперативног система, а извесно је да ће нове издања Windows-а и канцеларијских програма имати ћириличне меније. Охрабрује и чињеница да је све више веб сајтова на ћириличном писму.
Главни уредник часописа "Микро"