Немар државе према језику

Београд - „После српско-хрватског раскола нема више потребе да поштујемо равноправност оба писма. У службеној употреби требало би да буде само ћирилица, да се латинички натписи потпуно уклоне, али је такође неопходно јасно разграничити шта је домен службене употребе, а шта припада јавној.

То се може постићи доношењем новог закона о употреби писма“, речено је јуче на 15. седници Одбора за стандардизацију српског језика. Истакнуто је и да нема одговорности државе за очување српског језика, те да Одбору предстоји рад на томе да државни органи схвате да је језик део наше националне политике. Немар државе према језику подстакао је и губитак српских лектората у свету. „Научно-образовна институција може бити партнер, али не може доносити одлуке уместо државе“, рекао је академик Иван Клајн, председник Одбора.

Као велики проблем наглашено је то што је српски језик један од ретких језика који немају свој речник на интернету, што је данас неприхватљиво, јер такво стање доприноси урушавању нашег језика. Речник и правопис морају бити доступни, нарочито кад се у обзир узме број неписмених. С тим у вези је и изучавање српског језика у школама, посебно у средњим, у којима се не ради граматика, већ само књижевност, што за резултат има слабо, или никакво језичко образовање. Неколико факултета је због тога покренуло иницијативу за неговање језика и функционалну писменост.

На седници је поднет извештај рада Одбора од 1997. до 2012. и констатовано је да је Одбор протеклих година добро радио и да су многа значајна дела, укључујући и капиталне подухвате, угледала светлост дана управо захваљујући овом телу. Ипак је наглашено да се одлуке морају доносити ажурније, као и да присуство Одбора у јавности треба да буде делотворније. Од сада постоји сајт Одбора за стандардизацију, што би свакако требало боље да одговори на потребе грађана. Седници Одбора присуствовали су и лингвисти из региона Црне Горе, Републике Српске, Хрватске.

Кафа за понети

Једна од језичких дилема које треба решити јесте конструкција предлога за са инфинитивом. Наиме, није исправно рећи кафа за понети, што је пример са којим се најчешће срећемо. Алтернатива за овај израз била би кафа за успут, одело за успут, али према професору Дешићу ни то није најсрећније решење. Професорка Душка Кликовац скреће пажњу да уколико не можемо наћи адекватну замену за ову конструкцију, нема смисла ни доносити одлуку, јер неће бити прихваћена у јавности.