Ћирилица да буде главно писмо

Београд - Одбор за стандардизацију српског језика Српске академије наука и уметности /САНУ/ залаже се да ћирилица буде основно и главно писмо српског народа, те да се ограничи огромна предност коју данас има латиница – рекао је Срни предсједник овог одбора познати српски лингвиста Иван Клајн.

Иван Клајн

"Треба ограничити огромну предност коју данас има латиница у Србији, а вероватно и у Републици Српској", рекао је Клајн.

Он је истакао да ћирилица треба увијек да буде основно писмо српског народа, с тим да се латиница мора знати и учити, али не да буде главно писмо као што је данас у пракси.

"Свесни смо, чак и када бисмо хтели да укинемо латиницу, да то не бисмо могли, јер је она од 1918. године до данас, скоро један век, стекла огромну предност и у Србији. То морамо ограничити и обуздати, али ни у ком случају забрањивати и укидати латиницу у школи, издаваштву, медијима и другим делатностима", рекао је Клајн.

Клајн, који је и дописни члан Српске академије наука и уметности /САНУ/, навео је да ћирилица не треба да буде само званично писмо за неке свечане државне, црквене и владине употребе, него да буде основно писмо којим се служе сви Срби.

"Морамо се потрудити да заинтересујемо државу за активности Одбора и да објаснимо да ни култура у целини, а ни језичка култура, нису нешто што треба узгред помагати. То је питање од основног националног, државног и политичког значаја, тако да тиме мора да се позабави и држава, а не само лингвисти", рекао је Клајн.

Клајн је данас предсједавао свечаном сједницом Одбора за стандардизацију српског језика САНУ поводом 15 година његовог постојања.

Сједници Одбора је, у име Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, присуствовао академик Слободан Реметић, умјесто Љубомира Зуковића који није могао да допутује у Београд због лошег времена. Био је присутан и предсједник Српског националног вијећа у Хрватској Милорад Пуповац, који је замолио Одбор за подршку у очувању српског језика међу Србима у Хрватској.

На сједници је истакнута потреба да се разјасни шта све улази у корпус језичког насљеђа српског народа, као и да се заврше "Нормативна граматика српског језика", "Правопис српског језика" и "Речник српског језика".

Одбор чине представници САНУ, АНУРС и Црногорске академије наука и умјетности /ЦАНУ/, Матице српске, Института за српски језик САНУ и осам факултета на којима се изучава српски језик.

Одбор је основан да би било обезбијеђено систематско нормирање српског језика са екавским и ијекавским изговором, те ради израде одговарајућих докумената и приручника.