Очекујем да напетости спласну

Промене на политичкој сцени у Суботици као културном, политичком и привредном центру Хрвата и Мађара у Србији дошле су врло брзо и изненада. Читаво време провејавало је кроз суботички ваздух да би могло доћи до тога, али сваки пут би се десило „тресла се гора родио се миш“.

Петар Кунтић

Стога ни на последњу акцију коју је водио Савез војвођанских Мађара у самом старту нисмо гледали толико озбиљно, колико је то стварно било, изјавио је за „Дневник“ председник Демократског савеза Хрвата у Војводини и посланик у парламенту Србије Петар Кунтић, одговарајући на питање због чега је дошло до прекомпоновања власти у том граду, будући да је странка коју предводи у коалицији са демократама.

– Као дугогодишњи коалицони партнери Демократске странке имали смо уверавање челних људи те странке у Суботици, да промена неће бити јер они и даље имају већину. Чак неколико дана уочи промене власти имао сам разговор са кључним људима ДС у Војводини који су ме такође уверавали да постоји стабилна већина у суботичкој скупштини. Међутим, десио се преокрет и СВМ је успео да прикупи довољно гласова и нама је послата порука да желе да и ми уђемо у власт. Стигла је понуда од њихових кључних људи да се укључимо, или ће већ сутрадан бити касно за било шта. Тада само на брзину донели одлуку, с обзиром на дугогодишњу сарадњу са ДС, да их нећемо рушити, али ако постоји већина за рушење, да ћемо онда спасавати ДСХВ. Тако је и било, 34 је већина, наша четири одборника су била до броја 38, што значи да би се нова власт формирала и без нас.

Да ли то значи и промену односа са ДС на републичком нивоу, пошто сте ви са њима у посланичком клубу?

– Сигуран сам, с обзиром на добру сарадњу коју са ДС имамо у осталим градовима, на нивоу покрајине и републике, да тренутно нема ни капацитета, ни воље унутар ДСХВ да се мења коалицони партнер. Тако да ова промена у Суботици заправо неће утицати на наш став према ДС-у.

Како гледате на одлуку Уставног суда Србије о војвођанском Статуту?

– Устави суд је институција у коју би требало сви грађани Србије да имају неограничено поверење и да после његове речи нема више коментара. Али у последње време све је више коментара и примедби на те одлуке. Полако се већ поставља питање за размишљање да ли је све то случајно, или смо ми стварно сваки пут грешили када смо доносили такве законе. Сигуран сам, као неко ко поштује демократску процедуру, да ће покрајинске власти прихватити све примедбе УСС. Али се као припадник мањина плашим и како ће суд реговати на Закон о саветима националних мањина и да ће можда неке одредбе ставити ван снаге. Јер, ако погледамо уназад, све што је донето у време власти ДС и то мало права које је Воводина почела да партиципира, УСС је вратио на почетак.

Када говоримо о правима националних мањина, како коментаришете однос према ћирилици у Хрватској?

– Имам лично, као председник странке и као члан Хрватског националног већа веома добре контакте са представницима Срба у Хрватској. Њихове кључне људе врло добро познајем, јер често одлазим на њихове манифестације које организују у Хрватској. Хрватска држава је након ратних збивања заиста имала поштене намере да позицију Срба доведе у нормалу, на један европски стандард. То не иде тако лако, али некако је ишло. Последња збивања нама у Војводини не иду на руку, јер знамо шта све може да се изроди из тога. Охрабрује ме одлучан став премијера Милановића, и то не само његов него и свих институција, Сабора, Владе и председника Јосиповића, који су осудили скрнављење плоча са двојезичним натписима, односно са ћирилицом. Сваки пут кад су табле биле склоњене већ сутрадан су биле постављене нове и то је сада једна игра без престанка, али очекујем да ће на крају остати табле тамо где треба да буду. Уверен сам да попуштања од стране актуелне власти у републици Хрватској неће бити. Не видим ни један разлог да представници Заједнице невладине удруге за одрбану Вуковара не разговарају са актуленим представницима Срба пошто живе у истом граду, деле исту судбину, иста је назапосленост и имају пуно заједничких проблема, па ће се и по овом питању наћи решење.

Ситуацију додатно подгревају дешавања на спортским теренима где се може чути повик „за дом спремни“ који је у Србији изазвао велику буру незадовољства...

– Српско-хрватски односи су оптерећени не од јуче, или прекјуче, него уназад десетинама година. Управо та реченица, која вуче из неких црних периода Хрватске историје за време Дргог светског рата, коју је изговорио хрватски фудбалер Шимунић након победе над Исландом и прославе на самом стадиону, за нас овде била је у најблажу руку чудна и наравно да су то сви осудили. Пуно људи у Хрватској је осудило тај поступак. Прочитао сам једну добру изјаву најбољег хрватског селектора свих времена Ћира Блажевића, који је покушао са друге стране да предочи да Шимунић долази из Аустралије и да можда није ни знао шта све може да произведе такво понашање. Јер да је знао какве ће последице бити, да ће уследити оштра казна УЕФА и ФИФА, сигурно му не би пало на памет да то ради. Неколико пута сам инсистирао, али одговора нема, зашто је створена међувладина мешовита комисија која треба да прати споразум о заштити Срба у Хрватској и Хрвата у Србији, ако већ две године не заседа. То је место где треба да се решавају проблеми и ћирилице и изјава које су у супротности са нормама. Од како та комисија не ради проблеми се не решавају, већ се само гомилају, а резултат је тај који сада имамо. Очекујем да ће са овим божићним и новогодишњим празницима та прича полако спласнути, то би било и за једну и за другу мањину најбоље решење.

Неће бити повлачења хашких тужби

Какав епилог очекујете у погледу међусобних тужби и захтева за обештећење Хрватске и Србије пред Европским судом правде у Хагу?

– Не очекујем неке спектакуларне обрте, обзиром да је био рат, да је пуно људи страдало, променило пребивалишта. Политичари би се вероватно и договорили око повлачења тужби, али због рејтнига своје опције на домицилној политичкој сцени, нико се не усуђује то ни да такне. И онда се стално проналазе нови и нови разлози. Заправо, ови разлози које Хрватска сада наводи о именовању свих оних који су нестали, били су на дневном реду још приликом посете Тадића Загребу пре две и по године. Нешто од тих информација Хрватска је добила, међутим, велики део још није. И мислим да без обзира какви буду притисци са запада, ако Хрватска не добије информацију у вези несталих, попуштања, на жалост, неће бити.