БиХ: Јавна осуда због кршења права на употребу ћирилице или латинице
За разлику од Хрватске, у Босни и Херцеговини језици народа и два писма су у употреби и нема системског кршења закона у том смислу. Иако су ратна дешавања оставила трага, језик се није у великој мјери користио као оружје за међунационална разрачунавања. Спорадичних кршења права, у којима једни не дозвољавају другима употребу писма је било, али то је, углавном, наилазило на осуду.
Оба писма, латиница и ћирилица, у Босни и Херцеговине равноправно се користе. Иако су ратне ране још дубоке, а језик и писма, барем у симболичком смислу, су кориштени за политичку манипулацију народима и распиривање међунационалне мржње, скоро двије деценије након рата бх. грађани примјену оба писма сматрају богатством:
Али, упркос оваквом ставу грађана, у појединим подручјима Босне и Херцеговине константно се уништавају цестовне табле са оба писма. На мети су најчешће натписи исписани ћирилицом. Водећи инжињер сигурности промета у Цестама Федерације Реуф Борачић:
Уставно и цивилизацијски (mp3)
„У подручју Херцеговине, на магистралној цести М17, гдје смо постављали прве знакове, дошло је одмах по постављању до спрејања, крижања и на крају и до уклањања поједних табли које су биле исписане и ћириличним натписом. То се проширило касније и на Кантон 10., гдје највише живи хрватско становништво. Проблем је у томе што један дио политичара подржава такве активности. Причињење штете су велике и оне сад превазилазе преко 100.000 КМ.“
И у Републици Српској углавном се уништавају ћирилични натписи, каже портпарол предузећа Путеви РС-а Наташа Кострешевић:
„Уништавање саобраћајне сигнализације са два писма не може се рећи да је учестала појава, али се дешава на појединим дионицама у рубним подручјима и ту су ћирилични натписи оштећени на неколико начина: прецртани су црним или зеленим спрејем, или су ћирилична слова стргана са саобраћајног знака.“
У Кантону 10, у којем се најчешће уништавају ћирилични натписи, грађани осуђују такав чин:
Према Уставу Босне и Херцеговине, језици конститутивних народа се равноправно користе, као и оба писма. И поред доброг законског рјешења, у конкретној примјени долази до одређених проблема, сматра професорица језика бх. народа на Факултету политичих наука у Сарајеву Ханка Вајзовић:
„Заправо је све можда и сувишно ријешити законски. На терену се то покаже као претежна употреба. Оно што у школству постаје спорно је сљедеће: у настави ми имамо засебно право на употребу језика и имамо предмет који је језик, а наставник дође и говори како говори, тако да можда у свему томе најважнија ствар постаје осигурати слободу индивидуланог избора и осигурати толеранцију према другом и друкчијем. Наравно, остаје ту још једно крупно питање, које није ријешено ни уставно - јер ми имамо три језика етнонационално маркирана и они који се неће изјаснити етнички, они ће остати ускраћени за то право.“
Лингвисткиња и деканица Филозофског факултета Пале Миланка Бабић сматра да се у Босни и Херцеговини, и поред бројних политичких манипулација језиком и писмом, ипак системски не крше права грађана да пишу писмом које им одговара и да говоре језиком за који сматрају да им је матерњи:
„Та равноправност се углавном исказује кроз то да на захтјев корисника, онога који жели да му се изда неко увјерење или нека потврда, може то добити на писму које њему одговара. По мојој процјени, системски, не зато што је то лијепо описано и уписано, је ријешена употреба самог писма. Ми говоримо истим језиком јер се одлично разумијемо. Можемо говорити о различитим именима тог језика, која су политичка имена. А зна се зашто. Зато што имамо међусобни сукоб који је још увијек жив - и тај антагонизам националног сукоба ће нас дуго година обиљежавати.“
И поред чињенице да је бх. друштво и даље дубоко подијељено, спорадична кршења права на употребу ћирилице или латинице изложена су јавној осуди. Ратна дешавања нису засјенила дугогодишњу традицију употребе оба писма и поштивања права другог на властити идентитет.
Аида Ђугум
