Тајна ћирилице кроз векове
Београдски паримејник, најстарија руком писана књига српском ћирилицом после Мирослављевог јеванђеља настала почетком XIII века, навредније је дело изложбе која ће данас (12 h) бити отворена у холу Народне библиотеке Србије.
Ретке књиге у Народној библиотеци Србије (Фото: А. Димитријевић )
Изложба која носи назив “Расејаше речи међу народе нове” део је обележавања 1.150 година од доласка словенских мисионара Ћирила и Методија у Велику Моравску (данашња Чешка и Словачка) да међу Словенима шире хришћанство и писменост.
Осим Београдског паримејника, на изложби у холу НБС изложено је и 30 вредних артефаката, међу којима доминирају српски ћирилични рукописи и ране штампане књиге од 12. до 18. века.
Један од аутора изложбе, Јована Станојловић из Археографског одељења Народне библиотеке Србије, каже за “Блиц” је циљ поставке да се покаже развој ћириличног писма кроз векове.
- Сви који дођу у НБС упустиће се у авантуру проучавања изузетног писма кроз векове. Анализирајући 25 рукописних књига, могу да открију тајне одржања ћирилице и њене употребе на различитим географским просторима. Београдски паримејник је најстарији оригинални рукопис са почетка 13 века који ће бити представљен на изложби и настао је неколико десетина година после Мирослављевог јеванђеља, која је наша прва сачувана књига. Његова вредност је у калиграфском писму, архаичном језику и разноврсној илуминацији - истиче Јована Станојловић.
Миланка Убипарип поред Београдског паримејника (Фото: А. Димитријевић)
Она додаје да су део изложбе изузетно вредна дела попут призренског преписа Душановог законика, насталог у првој четвртини 16. века или архијерејски чиновник из 1688. године.
- Посетиоци изложбе имаће прилику да виде различите фазе развоја ћириличног писма, од такозваног уставног, које је монументално, преко полууставног, до канцеларијског брзописа, којим су писани неки новији рукописи. Међу артефактима су и примерци старих штампаних књига, од цетињског Октоиха, првог издања на српскословенском језику, штампаног 1494. године, па све до “Речника” Вука Стефановића Караџића, насталог 1818. године - навела је Јована Станојловић.
(Фото: А. Димитријевић)
Аутори изложбе, поред Станојловићеве, јесу и њене колеге из Археографског одељења Миланка Убипарип и Мирослав Лазић.
- Према најновијим истраживањима, наша најстарија сачувана књига није Мирослављево јеванђеље са краја 12. века, већ Маријино јеванђеље, чија је репродукција такође изложена у НБС - каже Миланка Убипарип.
Она додаје да се оригинал чува у Москви.
- Настала је почетком 11. века. Интересантно је да се два листа тог рукописа чувају у Бечу. Како обе књиге нису у власништву НБС, направили смо репродукције да илуструјемо прву фазу писмености - каже Убипарип.
Изложба траје до 1. јула.
Београдски паримејник
Монументални српски средњовековни кодекс (уставно писмо) однеговане калиграфије. Заставице и иницијали изведени сплетом флоралних, зооморфних и антропоморфних мотива. По свом писму и изгледу у целини овај рукопис припада групи најлепших и најмонументалнијих споменика ране српске писмености уопште. Представник је редакције која чува старословенску традицију. Рукопис је некада припадао старом фонду Народне библиотеке (сигнатура 300). Књига је нестала приликом евакуације дêла рукописног фонда 1915. године, враћена је у библиотеку 1969. године из СР Немачке.
Највреднији рукописи чувају се у трезору Народне банке
Сви изложени рукописи стигли су из трезора Народне банке Србије пре неколико дана у Народну библиотеку Србије. У току је реконструкција и модернизација депоа библиотеке, у којем ће за пар месеци владати сви услови за чување старих књига као што је влажност ваздуха између 44 и 55 посто.