Барикаде ”чувају” ћирилицу

Поново постављене две ћириличне табле у Вуковару, али обезбеђене оградама. Скоро 70 одсто грађана за одлагање постављања ћириличних ознака

Фото Јурица Керблер

Истовремено док је скинута плоча и са зграде општине Бискупија у месту Косово крај Книна, у Вуковару су поново постављене две ћириличне плоче. Пред зградама Пензијског осигурања и Завода за запошљавање постављене су и безбедносне ограде, праве барикаде, које „чувају“ да плоче не буду поново скинуте, а у граду је примећен и већи број полицајаца. Стање у Вуковару на рубу је инцидената, а Штаб за одбрану хрватског Вуковара, иако нигде није регистрован, све више постаје незаобилазна „институција“ која кроји живот у том граду.

Хрватска влада чини све да покаже како институције власти функционишу и како пројекат двојезичности функционише. Спровођење уставног закона који омогућује двојезичност гаранција је да правна држава функционише, а последњих дана се чинило да је Вуковар постало место где хрватска власт нема снаге да обезбеди нормално функционисање живота.

Међутим, у том рату плочама посве је јасно да победника неће да буде и да наставак постављања и рушења ћириличних табли може да доведе до још већег погоршања међунационалних односа у Хрватској. Проблем двојезичности већ се из Вуковара шири и у друга места где живе Срби, које све више постају таоци страначких обрачуна владајућег СДП-а и опозицијског ХДЗ-а. Код тога се мањинска права узимају само као повод све снажнијег конфронтирања хрватске деснице и левице, а права Срба или других мањина у Хрватској мало истински занимају и актуалну власт и опозицију.

Брисел је по страни, јер европска пракса проблем двојезичности оставља свакој држави и институције Европске уније ту немају утицаја. Али, из Брисела се помно прати све што се догађа у Хрватској, јер догађаји последњих дана неодољиво подсећају на деведесете. Створена је атмосфера која мањински народ, у овом случају Србе у Хрватској, доводи у крајње непријатан положај, успркос чињеници да је у Хрватској остао занемарив број Срба у односу на деведесете године.

За потпредседницу хрватске владе и шефицу дипломатије Весну Пусић на делу је мала, али агресивна, скупина која диктира догађаје у Вуковару, а то се очито односи на чланове Штаба за одбрану хрватског Вуковара. Премијеру Зорану Милаховићу смета и сам назив, јер га подсећа на ратну терминологију, али и Пусићева тврди да би премијер морао што пре да се сусретне и разговара и са њима. Председник Иво Јосиповић такође се заузима за дијалог, али су до сада пропали сви покушаји да се седне за сто. А у хрватској јавности створен је негативни утисак према двојезичности, тако да готово 70 одсто грађана сматра да треба одложити постављање ћириличних табли у Вуковару, јер „још није време“.

Хлеб или крух

„Свеједно ми је да ли ћу рећи хлеб или крух, већ да имам пара да то купим“, написао је ових дана један млади Вуковарац српске националности. Далеко већи проблем и за Хрвате и Србе у Вуковару од ћириличних табли свакако је разарајућа криза која је посебно погодила град на Дунаву.