Успоставити стални дијалог
Након састанка делегације избјеглих и прогнаних Срба са предсједником Хрватске Ивом Јосиповићем
Миодраг Линта
Лични став
Дана 16. октобра 2013. године одржан је састанак делегације избјеглих и прогнаних Срба са предсједником Републике Хрватске Ивом Јосиповићем и члановима његове делегације у Дому Народне скупштине Републике Србије. На састанку, са српске стане, били су присутни предсједник Скупштине Небојша Стефановић, секретар Владе Републике Србије и шеф Комисије за нестала лица Вељко Одаловић и амбасадор Србије у Хрватској Станимир Вукићевић. На почетку састанка наша делегација предала је господину Јосиповићу докуменат на ћирилици под називом "Проналажење правичних и трајних рјешења за проблеме избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске и српских повратника у Р.Х.", у коме се наводи 14 проблема. Састанак је трајао скоро 90 минута и протекао је у отвореној и конструктивној атмосфери. Наша делегација затражила је од господина Јосиповића да Хрватска рјеши слиједеће проблеме са којим се суочавају стотине хиљада избјеглих и прогнаних Срба и других оштећених грађана, али и српски повратници: Завршити процес ексхумације и идентификације несталих лица; вратити одузета станарска права или омогућити правичну новчану накнаду; вратити одузету покретну и непокретну имовину (пољопривредно земљиште, куће и пословни објекти); омогућити правичну накнаду за уништену, оштећену и несталу покретну и непокретну имовину; омогућити исте услове откупа за бивше носиоце станарског права који су добили алтернативни стан у Хрватској кроз тзв. програм стамбеног збрињавања као што су их имали грађани 90-их година; завршти процес обнове порушене имовине; исплатити доспјеле а неисплаћене пензије; признати комплетан радни стаж до 1991. године и поједноставити процес конвалидације радног стажа за период 1991-1995. године; исплатити девизну и динарску штедњу; омогућити новчану накнаду за неучествовање у процесу приватизације; прекинути судске поступке против Срба који не живе у обновљеним кућама у Хрватској или су исте изнајмили или продали. Поред тога, треба извршити ревизију пресуда за ратне злочине донесених у одсуству окривљених; обезбедити поштено и фер процесуирање ратних злочина и других кривичних дјела из ратног периода у разумном року; престати са злоупотребом спискова осумњичених, оптужених и осуђених лица за ратне злочине у сврху застрашивања избјеглих и прогнаних Срба; поједноставити добијање хрватског држављанства за лица која су до рата живјела у Хрватској а рођена су у Србији или Босни и Херцеговини; престати са одузимањем хрватских личних карата избјеглим и прогнаним Србима који дио године живе у Србији. Важно је и досљедно примјенити Уставни закон о правима националних мањина из 2002. године који Србима у Хрватској, поред осталог, осигурава право на слободну употребу српског језика и ћириличног писма, гдје чине више од трећине становништва, као и пропорционалну заступљеност у органима државне управе, правосуђу и полицији гдје је учешће Срба у општинама и градовима више од 15 одсто, а у жупанијама више од пет одсто од укупног становништва.
Представници избјеглих и прогнаних Срба су апеловали на предсједника Србије Томислава Николића и предсједника Хрватске Иву Јосиповића и да снажно подрже иницијативу да се успостави стални дијалог између двије државе и да подстакну обје владе да крену у конкретне разговоре о проналажењу правичних и трајних рјешења горе наведених проблема.
Сматрамо да један од темеља сталног дијалога треба да буде пуна имплементација међународних споразума, а посебно Бечког споразума о сукцесији из 2001. године. Посебно истичемо Анекс Г под називом "Приватна својина и стечена права", у коме се недвосмислено каже да ће свим физичким и правним лицима бити враћена и заштићена права која су имали на дан 31.12.1990. године, а сви уговори склопљени за вријеме рата под притисцима и пријетњама биће проглашени ништавним. По међународном праву и по Уставу Републике Србије и Републике Хрватске Бечки споразум о сукцесији, као међудржавни споразум који је ратификован у парламентима држава насљедница бивше Југославије, има јачу правну снагу од домаћих закона. Представници избјеглих и прогнаних Срба су предложили да се убрза рад постојећих шест међудржавних комисија и радних група (нестала лица, ратни злочини, пензије, мањине, повраћај културних добара иИгранице) и дефинише временски оквир за проналажење рјешења наведених отворених питања. Поред тога, предложили су да се оснују још двије међудржавне комисије: 1) имплементацију Анекса Г Бечког споразума о сукцесији; 2) да се обнови рад "југословенско-хрватске комисије", која је основана на основу Споразума о нормализацији односа између СР Југославије и Р. Хрватске из 1996. године и чији је примарни задатак био да припреми за потписивање Споразум о накнади штете за уништену, несталу и оштећену имовину. Избјегли и прогнани Срби и други оштећени грађани се снажно залажу да се између Србије и Хрватске успоставе односи међусобног поштовања и уважавања, а у крајњој инстанци да дође до искреног помирења између српског и хрватског народа. Један од кључних предуслова јесте рјешавање њихових имовинских и бројних других проблема, као и осталих отворених питања између двије државе.
Аутор је председник Коалиције удружења избјеглица и народни посланик