Уџбенички комплети ће бити јефтинији

Нацрт новог закона о уџбеницима биће припремљен током ове недеље и послат осталим министарствима на изјашњавање. Тренутно радимо на томе да сваки члан буде детаљно аргументован и да буде појашњено шта ће донети нова законска решења. Очекујемо да ће се предлог тог закона наћи у скупштинској процедури до краја фебруара - каже Зорана Лужанин, помоћница министра просвете за развој образовања и међународну сарадњу.

Паралелно са нацртом закона, додаје Лужанин, Министарство припрема правилнике о оцењивању уџбеника и о бесплатним уџбеницима, а у наредних десетак дана почеће да се ради на изменама стандарда квалитета, као и на плану уџбеника. Министарство просвете припремило је упитник за школе, помоћу кога ћемо направити регистар уџбеника. Желимо да имамо увид који уџбеници се користе у свакој основној школи у Србији и шта чини комплете, јер је ситуација по школама доста шаренолика, због чега се и цене комплета разликују. Када је реч о средњим школама, ту очекујемо помоћ стручних друштава - наводи Лужанин.

* Нацрт закона је изазвао доста полемика у јавности. На које чланове је било највише примедби и шта сте променили након јавне расправе?

Не бих се сложила да је било доста полемике. Највише примедби имали су издавачи уџбеника и то на два предложена решења - да се у каталог увршћују само одобрени уџбеници за које се изјасне школе које похађа најмање 15 одсто ученика одређене генерације, а друго је увођење електронског додатка. Прихватили смо предлог да у каталогу за сваки предмет постоји најмање три уџбеника, како би се спречио монопол. Дакле, ако један издавач достигне поменутих 15 одсто, а остали су испод тога, три првопласирана улазе у каталог.

* Да ли ће остати предлог да уџбеник и уџбенички комплет по правилу садржи електронски додатак?

Да, јер смо добили више похвала наставника и родитеља него критика. То је, на неки начин, увођење јаче конкуренције између издавача. Напомињем да електронски додатак треба да помогне ученику у самосталном савладавању, провери и проширивању знања или као подстицај за креативни рад. Када погледате наше уџбенике, често не знате јесу ли писани за наставнике, родитеље или ученике. Понављам, електронски додатак пре свега треба да служи за самосталан рад ученика, а на ауторима је да осмисле како ће изгледати. Било је предлога да Министарство просвете пропише шта треба да садржи електронски додатак, али ми сматрамо да издавачи управо ту треба да покажу своју креативност.

* Остали сте при намери да држава одређује максималну малопродајну цену уџбеника. Да ли ће уџбеници бити јефтинији?

То не значи да ће сваки појединачни уџбеник бити јефтинији, али комплет свакако хоће. У плану уџбеника биће дефинисано шта чини уџбенички комплет по разредима и предметима, као и максималан број страна које уџбеник треба да има. Ту јединицу мере ће одредити струка. Ограничење броја страна је један од чинилаца који ће довести до појефтињења уџбеника. То ће омогућити и да се из уџбеника избаце непотребни садржаји.

* Неки наставници су критиковали решење да чине тежу повреду радне обавезе ако захтевају од ученика да купе додатна наставна средства. Да ли то значи да наставник не сме да тражи литературу ван онога што је одређено као уџбенички комплет?

Досад је то било могуће, уз одлуку савета родитеља, али он се углавном није ни изјашњавао. Наставник не може да тражи од ученика да купе више од онога што је прецизирано у плану уџбеника, али такође не мора тражити да се набави цео комплет, ако му није потребан. Ако наставник сматра да му је још нешто неопходно за реализацију наставе, а што није у плану уџбеника, он свој предлог треба детаљно да образложи и пошаље Министарству просвете. То може да значи да план није добар и да треба да се мења. Нико не спори школи да набави додатну литературу која ће стајати у библиотеци, али се то не сме наметати ученицима и родитељима.

* Како ће нови закон обезбедити да уџбеници буду доступни свим ученицима?

Велики проблем је недостатак књига за поједине категорије ученика. У Нацрту закона смо дорадили процедуре за уџбенике на језицима националних мањина, за средње стручне школе и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом. У средњим стручним школама, осим приручника могу да се користе и наставни материјали. Министарство ће у сарадњи са заједницама стручних школа обезбедити те материјале. Издавачи су дужни да своје уџбенике прилагоде деци са инвалидитетом и сметњама у развоју, уколико се наставници определе за њихова издања. Допуна је да издавачи могу поднети рукопис на језицима националних мањина у исто време када и на српском језику. Дакле, нема потребе да то буде искључиво издање на српском, па да се накнадно преводи. У Нацрту је остао услов да, уколико нема уџбеника на језику националних мањина, издавач мора свој уџбеник да преведе, ако се за њега определе. Међутим, ако се на јавни позив за неки предмет не пријави нико, Завод за уџбенике као јавни издавач добија налог од Министарства да припреми те наслове.

* Јесу ли тиме приватни издавачи фаворизовани?

Нису, нити очекујем да буде много таквих случајева. То се, рецимо, може десити уколико су у питању уџбеници за неке изборне предмете, пошто за највећи број предмета постоје издања на српском. Закон мора да реши сваку могућност и обезбеди да сви ученици имају уџбенике.

* Иницирали сте стандардизацију ћирилице у букварима.

Учитељи су указали да немамо стандардизовано писмо и да се ћирилица разликује од буквара до буквара, па се, рецимо, „ш“ негде пише са цртом, негде без. Слова су се разликовала и у зависности од фонта који се у уџбенику користи, а све то је збуњивало ђаке. Министарство се обратило Одбору за стандардизацију српског језика САНУ да покрене питање стандардизације ћириличног писма, а то ће бити унето и у стандарде квалитета уџбеника. То не значи да сву децу „убацујемо у калуп“, али сматрамо да у прва четири разреда, када уче правилно да пишу, стандардизација мора да постоји. Покренули смо иницијативу да стручна друштва направе стандардизацију појмова из својих области, како бисмо разликовали уџбенике и литературу. У уџбеницима математике, рецимо, имате пример да се негде користи појам кружница, а негде кружна линија. Има још сличних примера у физици, хемији...То се такође односи на скраћенице.

* Планирано је да постојећи уџбеници прођу поновну процедуру одобравања. У ком року?

Правимо акциони план примене закона, у коме ће и то бити дефинисано. Јасно је да ти уџбеници морају да се мењају, јер ће бити донет нов план и стандарди квалитета. Остала је одредба да Министарство сваке четврте године објављује јавни позив за подношење захтева за одобравање уџбеника. Међутим, када уџбеник једном прође ту процедуру, не мора да иде на поновно одобравање после четири године, уколико издавач сматра да нема потребе нешто мењати. Усвојили смо предлог да се не иде на ново одобравање, ако током те четири године издавач жели нешто да доради и освежи у дидактичком смислу или садржају, али до пет одсто.

* Када ће се знати детаљи о бесплатним уџбеницима?

Бесплатне уџбенике наредне школске године добиће само ученици из материјално угрожених породица. Министарство просвете, у сарадњи са Министарством за рад и социјална питања и УНИЦЕФом, тренутно припрема критеријуме по којима ће ти ученици бити изабрани. Циљ нам је да дођемо до што праведнијих индикатора, а очекујемо да ће тај посао бити завршен у марту. Средства за бесплатне уџбенике су остала иста као претходне године. Бесплатне књиге добиће ђаци и из основних и из средњих школа, али, нажалост, Министарство нема довољно новца да их обезбеди свим ученицима у Србији. Весна Андрић

Нећемо вршити притисак

* Учитељи и наставници ће ове године поново бирати уџбенике. У школама, посебно београдским, остаће на стотине уџбеника, јер су деца имала по два комплета. Да ли ће Министарство препоруч ити школама да те књиге поделе ђацима, ако наставници не буду мењали свој избор?

Министарство неће вршити притисак на наставнике да користе исте уџбенике, али свакако да ће школама бити препоручено да постојеће уџбенике поделе ученицима, ако се активи определе да и даље раде по тим књигама. Други проблем је шта ће бити са тим силним књигама.