Разговори ни о чему

Писма националних мањина заслужују да у овој држави имају иста права и исте могућности као писмо српског народа

„Полемика“ С. Басаре и В. Кецмановића у Данасу и Политици показала нам је заиста невероватно велике могућности дугог (да ли баш и бесконачног?) разговора ни о чему. Тешко да би се у тој дисциплини нашла двојица вештијих. Но, ако се подсетимо да им је тај разговор  из којег ће и они да памте само међусобне похвале (као пословични војвода и сердар): Ја теби Шекспире, ти мени Балзаче, а какви смо писци само ми знамо  почео изјашњавањем о једној заиста лепој и корисној идеји да се смањи порез издавачима дневних гласила која се штампају ћирилицом, како би се и тако заштитило писмо српског народа у држави Србији.

Подржавајући таква размишљања, сматрам да  ипак  ни у том послу не би ваљало правити било какве разлике између већинског народа и националних мањина, тј. и писма националних мањина заслужују да у овој држави имају иста права и исте могућности као писмо српског народа, али ту наилазимо на проблем који нам, не само у овом послу, прави велику сметњу: то је, наравно, накарадно схватање да се у Србији новине штампају ћирилицом и латиницом; Политика и Новости ћирилицом, а Данас, Блиц и још неколико латиницом. Нема у Србији новина штампаних латиницом. То што се у Србији, Црној Гори, БиХ и Хрватској погрешно назива латиницом, то је гајица.

Латиница је писмо латинског језика и од гајице (хрватског писма српског језика, 1830*) разликује се по томе што нема Ћ, Ш, Ж и Ђ, као што гајица нема латинска слова X, Y, W и Q. Сад кад смо то разјаснили, да се вратим на свој предлог: порез треба смањити не само за новине које излазе ћирилицом (како би се помогла слабашна настојања за очување српског писма), него и за новине, листове и часописе националних мањина: Русина, Мађара, Бугара, Словака, Руса, Македонаца... па тако и Хрвата, тј. новина које се штампају гајицом. Свима ваља једнако помоћи да негују и чувају своје писмо.