Лош тренд ЕУ у Србији

Траљаво је испало то са реакцијама Европске уније ових дана. Лош стицај околности или доказ европских несналажења на Балкану - шта год да је, не ваља.

Најновије - у истом дану - Брисел је поручио да га не занима укидање ћирилице у Вуковару, али да га врло брину најављене српско-руске војне вежбе. Закључци који се могу извући не иду у прилог кредибилитету ЕУ у Србији. Када на ово додамо ћутање Европске комисије и земаља чланица ЕУ на Еулексово малтретирање Оливера Ивановића, као и на усташка оргијања у Книну поводом “Олује”, делује да је Унија ушла у јако лош тренд и да, само захваљујући слабостима српске националистичке опозиције, друштво у Србији није обузела израженија антиевропска атмосфера. Брзо отварање поглавља у преговорима са Србијом било би добар сигнал да ЕУ овде не занима само голи интерес борбе против Русије и, на пример, економске доминације. Грађанима би, ипак, било тешко објаснити шта они конкретно имају од тога, јер... поглавља се не мажу на хлеб. Због тога је неопходна још активнија европска помоћ, рецимо у збрињавању миграната, где је Србија због своје географије постала део кризе која тресе континент. Европске неправде попут ћутања о Вуковару и “Олуји” нису прве, нити ће бити последње. Решење, међутим, није у сукобљавању са ЕУ, већ, напротив, у приближавању Унији. Тек када Србија постане чланица ЕУ, биће третирана равноправно са другима, или бар са од себе мањом и не много богатијом Хрватском.