Ћирилица је угроженија у Србији него у Хрватској

Актуелизовањем питања забране ћирилице у јавном животу у Хрватској, језик је опет искоришћен у политичке сврхе. Скидање двојезичних табли у Вуковару и протеривање ћирилице довело је до нових полемика, а „корак уназад” учињен је када је реч о положају и правима српске мањине.

Лингвиста Владо Ђукановић поводом статуса ћирилице у Србији изјавио је: да ми поштујемо своје писмо, и други би га поштовали, али пошто га ми не поштујемо, не поштују га ни други. Наш саговорник овај проблем посматра много шире, сматра да групе појединаца или повремени новински текстови не могу ћирилици да обезбеде статус службеног писма у Србији, већ да би ћирилица такав свој статус могла да добије само дугорочном државном стратегијом, заснованом пре свега у систему школства. - Забрана ћириличних натписа у Вуковару политички је проблем. Међутим, и у политици, други нас поштују колико ми себе поштујемо. Коментарисано је то што стране амбасаде нису спустиле заставе на пола копља током дана жалости и сећања на српске жртве у војној операцији „Олуја”, али је чињеница да смо се ми тих жртава сетили тек кад су Хрвати најавили обележавање двадесете годишњице поменуте акције. Дакле, ни ми не поштујемо своје жртве, а од других тражимо да их се сећају. Не знамо ни тачан број жртава бомбардовања из 1999. године. Исто је и са ћирилицом. Све док сами не решимо унутарње проблеме, неће их ни други решити. Ако ћирилицу дефинишемо као званично писмо у Србији и желимо да та одлука буде спроведена, то не може да се постигне за шест месеци или годину дана, већ вишегодишњом, дугорочном државном стратегијом, као и сукцесивном применом - каже Владо Ђукановић, наводећи пример Бугара, који су то постигли и чији мобилни оператери на свим новим телефонима имају ћирилично писмо. - Радиотелевизија Србије расписала је конкурс за избор ћириличног фонта који ће користити само ова телевизија. Мислим да је то себично, јер треба да га учини доступним свима - додаје Владо Ђукановић. Коментаришући колико ми у Србији штитимо ћирилицу, песник Љубивоје Ршумовић истиче да је, мерено емотивним аршином, ћирилица угроженија у Србији него у Хрватској. - Не само што се код нас новине и књиге штампају латиницом, него што народ по улици свакодневно гледа стране натписе и потпуно је окружен латиницом. Неколико пута сам и писао о томе, посебно у књизи „Планирање прошлости”, али не вреди о томе причати. Реч је о некој врсти помодности која је у спрези с маркетингом и бизнисом, односно новцем. Чим је настала општа грабеж и потрошачка помама, појавила се латиница, односно слогани и страни брендови - истиче Ршумовић. Према његовим речима, не треба бити затворен. И сам, како каже, пише и латиницом и ћирилицом, али у последње време све његове књиге су штампане ћирилицом. - Не дозвољавам да се латиницом штампа ниједна моја књига, а себе ипак сматрам максимално толерантним за све што долази са стране. Не дозвољавам да то што долази са стране господари мноме, него ако могу ја - а могу, да господарим тиме. Деликатно је питање да ли нешто може да се уради на државном нивоу када је реч о заштити ћирилице. Кад кажем деликатно, мислим да то треба урадити вешто и лукаво. Не треба бити против латинице, него треба бити за ћирилицу. То је основно. Делује контрадикторно, али ко има мало памети у глави, схватиће шта то значи - наглашава Љубивоје Ршумовић. Непоштовање двојезичности у Хрватској писац Владимир Арсенијевић назива срамотним, јер му се чини да идентитет тог града који је увек зависио од те српскохрватске динамике, зависи и од признавања оба писма. - Путовао сам недавно од Хрватске, кроз читаву Босну, према Србији, и изненадило ме је што је на већини знакова на којима су двојезично исписани називи места, неко спрејом избрисао све ћириличне натписе. То је нешто што се дешава у читавом региону. Што се тиче наше земље, не мислим да је ћирилица угрожена у Србији. Ово је динамично друштво које зависи и од једног и од другог писма, јер се наш идентитет правилно рефлектује у комбинацији оба писма, а не у неком ексклузивном коришћењу једног од та два - сматра Владимир Арсенијевић. Ћирилицу код нас, како додаје, угрожавају више они који се труде на неки силовити начин да је штите, него људи који оба писма користе у равномерној мери.