Предизборна туча по српским леђима

Због ескалације етноцентризма и нетолеранције у Републици Хрватској, која је пре свега усмерена према припадницима националних мањина, посебно српској, представници осам мањина на челу с Александром Толнауером, председником Савета за националне мањине, средином маја ове године донели су Декларација о несношљивости и етноцентризму у Хрватској.

За већину проевропски оријентиСаних земаља то би био знак за узбуну, мећутим, овај документ је у Хрватској готово у потпуности изигнорисан, како од стране водећих политичких снага, тако и од најутицајнијих медија. Таква реакција заправо и не чуди будући да последње две године, односно од уласка Хрватске у Европску унију, сведочимо прећутном одобравању све учесталијег говора мржње у јавном простору, вербалних и физичких претњи, те уништавања имовине у власништву Срба и њихових институција. Таква атмосфера омогућила је да кампања стигматизације ћириличног писма, а преко њега и читавог српског народа, која траје од одлуке актуалне Владе да започне с темељитим провоћењем Закона о употреби језика и писма националних мањина, узме све већи замах. Све то резултирало је недавним изменама Статута Града Вуковара, којим се, упркос уставној и законској обавези, онемогућава јавна службена употреба тога писма. Заправо, реч је о документу којим се дискриминација Срба у Хрватској жели и службено озаконити (о чему ће, по свему судећи, одлучивати Уставни суд који је у последње вријеме донио читав низ политички обојених пресуда), а који је предложио вуковарски ХДЗ на челу с градоначелником Иваном Пенавом. Да не би било забуне, Пенава је један од учесника у протестима против постављања ћириличних плоча у Вуковару те бивши директор Економске школе у том граду, који је у тој институцији почетком 2014. онемогућио одржавање Светосавске академије и школске славе. Наиме, Пенава је тада забранио кориштење крста са четири оцила на славском колачу уз образложење да је реч о „сим болу поражених великосрпских јединица у Домовинском рату које су извршиле незапамћене злочине у Републици Хрватској”. Осим тога, Игор Гаврић (ХДЗ), председник Градског већа Вуковара, недавно је снимљен како у друштву коалиционог партнера Маријана Павличека (ХКС) пева усташке пјесме. Свесрдну помоћ у изгласавању срамотног документа на крају им је пружила чланица ХДССБ-а, странке чији је неформални председник ратни злочинац Бранимир Главаш. Оно што посебно забрињава је чињеница да оваква одлука вуковарског Градског већа негативно утиче на слободну и несметану употребу ћирилице у остатку земље, чиме се Србима у Хрватској заправо оспорава истицање неизоставног дела њиховог вековног идентитета. Након свега, овај документ можемо назвати маестралном завршницом узавреле националистичке атмосфере, која се у Хрватској интензивирала око обележавања 20. годишњице прославе војно-редарствене акције Олуја. Наиме, тих смо дана наново сведочили форсирању службеног, победничког ратног наратива у којем још увек нема достојног мјеста за српске жртве, као и милитаризацији друштва која је кулминирала одржавањем војне параде у центру Загреба. Свако ко је одлучио отворити простор за дијалог и приказати и другу страну рата, нашао се на мети напада. Осим интенданта ријечког Хрватског народног казалишта Оливера Фрљића и учесника трибине на којој су на саму годишњицу Олује у тој институцији проговориле жене жртве рата различитих националности, на мети се нашао и самостални српски недељник Новости, чији је издавач Српско народно веће. У знак протеста против свеопће милитаризације друштва, а не државе као такве, како ових дана тумаче многи, Новости су тих дана објавиле сатиричну обраду хрватске химне „Лијепа наша хубицо”. Како је, уосталом, упозорило и Хрватско новинарско друштво, хумористички и сатирички коментари у којима се критикују и коментаришу актуална догаћања кориштењем државних симбола сматрају се легитимним обликом слободе говора . Мећутим, десница предвоћена у1061 ХСП-ом је тај сатирични коментар, осим за промоцију идеја искључивости, одлучила искористити и за јачање властите видљивости, односно у предизборне сврхе. О томе о каквој је врсти напада реч најбоље говори чињеница да су пријаву, којује против издавача и недељника, односно портала Новости, првобитно поднео ХСП, касније подржала удружења ветерана, асоцијације блиске радикалном крилу Католичке цркве, те поједини колумнисти и новинари десно оријентисаних медија - дакле, све сами „промотори” људских права, толеранције и суживота. У позадини овог напада крије се нешто друго, а то је изиритираност деснице чињеницом да Новости као медиј српске заједнице у Хрватској постају све значајнији фактор (продају се на киосцима, читаност им је у сталном порасту, за њих пишу нека од најбољих имена хрватског новинарства), а који при томе заступа слободу писане речи, негује истраживачки приступ и пре свега заступа неконзервативне вредности. Реч је, дакле, о медију који и Србе у Хрватској чини све видљивијима и при томе афирмише њихов граћански идентитет и антифашистичке вредности, што десници посебно смета. Јер, да се њу пита, Србима у Хрватској, баш као и њиховом медију, заправо је место у интелектуалном гету. Оно што посебно забрињава јесте чињеница да се на Новости нису окомиле само десне снаге, већ и чланови владајућег СДП-а. Наиме, пре неколико дана њихова саборска заступница Ингрид Античевић Мариновић јавно је казала како у песми „Лијепа наша хаубицо” не види сатиру јер се „не извргавају руглу или подсмијеху неки људи или неке скупине, него у цјелини сви и на штету других” што апсолутно није истина. При томе је уважена заступница на властиту иницијативу протумачила како се песмом не крши Закон о застави, грбу и химни РХ, већ одредба Казненог закона. Јавности је тако очито хтела дати до знања да би по неизвесном поступању правосудних тела свим пријављенима (Милораду Пуповацу као председнику СНВ-а, односно издавачу, Ивици Бикићу као уреднику Новости, Николи Бајти као аутору сатиричне песме и мени као извршној уредници портала Новости) могло запретити и до годину дана затвора.

(ауторка је уредница портала Новости)