Вуковар од Београда може да учи о убијању ћирилице - ово је најтужнији доказ
Употреба ћириличног писма полако али сигурно замире у Београду. Ако прошетате од Славије до Калемегдана, међу више од стотину излога, свега петнаестак њих је исписано на ћирилици, а у другим деловима града ситуација је још гора.
Кнез Михаилова, Фото: М. Илић
Власник једног од ретких угоститељских објеката чија је реклама написана ћирилицом објаснио је за “24 сата“ да им је главни мотив за овај избор била жеља да негују традицију, док је већини “поборника латинице“ с којима смо разговарали овај избор, како кажу, дошао “по аутоматизму“.
Да је ситуација далеко од сјајне, потврђује и директор Института за српски језик САНУ, проф. др Срето Танасић.
- Два су разлога за одсуство писмености и језичке културе у Србији. Први разлог се налази у савременом друштву које је саставни део опште културе, а други је држава и непоштовање прописа о употреби српског језика и писма. Не поштује се Устав и ми као лингвисти указали смо на чињеницу да није уређено све по прописима како би требало - истиче за “24 сата“ професор Танасић.
Треба нам више часова српског
Он додаје да се један од проблема крије у образовању младих и недовољном броју часова српског језика и књижевности у школама.
- Колико језика у школи толико и у надградњи. Лоше стојимо са бројем часова српског језика у основним и средњим школама, због чега ђаци не могу да науче и стекну навике шта значи национални језик, а шта страни. Ретка смо земља у којој свако може да заврши факултет и да остане неписмен, јер и на тим високошколским установама немамо као један од предмета српски језик - навео је Танасић.
Бомбардовање латиницом
С друге стране, професорка српског језика и књижевности у Петој београдској гимназији сматра да се проблем све чешћег занемаривања ћирилице и давање предности латиници крије у глобализацији, као обележју савременог друштва, и снажном утицају медија на креирање човековог мишљења и језичког понашања.
- Најлакше је кршити језичке норме, јер за њих не постоји законска казна. Давање предности латиници у јавној употреби, представља непоштовање члана 10 Устава Републике Србије. Крајем 19. и током 20. века, у време језичке заједнице Срба и Хрвата, многа дела српских писаца штампана су латиницом. Поред тога, дугогодишња употреба латинице у медијима, потребе савремене културе и развој нових информационих технологија, учинили су да познавање и примена латинице у српском језику постане свакодневна потреба. Потребно је да се држава води националним интересима у образовању, а с друге стране и да уважи импулсе актуелног времена. Сваки говорник српског језика треба добро да познаје оба писма, али да ћирилицу користи као основно – објашњава професорка Кецман.
Ово су сви објекти од Славије до Калиша на којима и даље живи ћирилица: http://www.24sata.rs/vukovar-od-beograda-moze-da-uci-o-ubijanju-cirilice-ovo-je-najtuzniji-dokaz/21222
