Није још време за ћирилицу

Мандатар нове хрватске владе својом изјавом изазвао буру опречних реакција. Орешковић, на божићном пријему у Српском народном већу: Ране су свеже

Фото Бета

Уверен сам да ће ћирилица да дође до Вуковара, али у своје време. Ране су свеже и време треба да учини своје.

Ове речи новог мандатара хрватске владе Тихомира Орешковића на божићном пријему у Српском народном већу, изазвале су различите реакције у Хрватској. Ломећи погачу, у друштву великог броја хрватских политичара, он је нашао и новчић који ће му требати, како је рекао, за срећу, али и најавио скори разговор са Милорадом Пуповцем о сарадњи са националним мањинама.

Орешковићеву изјаву одмах је коментарисао др Милорад Пуповац, председник СНВ, рекавши да постоји разлика између оних који мисле да ћирилица није добродошла у Хрватску и Вуковар и оних који сматрају да је потребно још мало времена да би ћирилица дошла у Вуковар. "Са првим не можемо да сарађујемо, са другима можемо да сарађујемо и сарађиваћемо". То је, по многима, најава подршке коју ће нови мандатар добити и од националних мањина, па и од Срба у Хрватској. Пуповац је разговарао и са Томиславом Карамарком, који би требало да буде први потпредседник будуће владе и добио уверења да се мањинска права неће смањивати. Напротив. Представници мањина доставили су Карамарку и своје усаглашене ставове у седам тачака.

Орешковићеву изјаву ипак нису сви у Хрватској прихватили позитивно. Др Дејан Јовић каже да очито време "иде натраг". - У Вуковару "још није време", јер су "ране свеже", за разлику од тога на Косову и Босни где ваљда нису свеже. А време, чини се, иде уназад: 2009. године је било време, а сада више није. Јовић тврди да је у Хрватској дошло свакакво време, па да и премијер буде непознат човек који није ту скоро живео. - Али не још и време за ћирилицу. И хоће ли нам коалиција, која има јасне рокове за реформе, до нових избора рећи кад ће доћи време за ћирилицу? За шест месеци, годину дана, две године...

Досадашњи министар управе Арсен Баук сматра да су посланици Сабора одлучили "да је време" за ћирилицу пре тринаест година. "Међутим, ако већ "није време" за Вуковар, је ли време за Плашки, Крњак, Војнић, Доњи Лапац, Врховине, Удбину, Шодоловце, Јагодњак, Ердут, Двор, Гвозд, Доње Кукурузаре, Бискупију, Цивљане, Кистање, Маркушицу, Трпињу, Грачац и Врбовско? Или да сам прецизан: да ли је проблем ћирилица у Вуковару или ћирилица у Хрватској".

Сви најистакнутији хрватски политичари, осим Томислава Карамарка, одазвали су се позиву Српске православне цркве и Српског народног већа и присуствовали традиционалном Божићном пријему и богослужењу у Саборној цркви Преображења господњег у Загребу. Уметник Синиша Лабровић поставио је, испред дворане где је одржан пријем, инсталацију разбијених ћирилично-латиничних плоча са мислима познатих српских и хрватских књижевника, а шеф Кабинета хрватске председнице Домагој Јурчић спојио је крхотине, чему су се придружили и многи учесници пријема, од бившег председника Стјепана Месића до загребачког градоначелника Милана Бандића.

- Уверен сам да ће то око ћириличних табли у своје време да се реши - коментарисао је Тихомир Орешковић, који је рекао да је и сам у Канади био мањина. - Тамо су били Хрвати, Срби, Словенци, Мађари и сви смо ми задржали своју културу, били поносни на њу, али и обогатили Канаду. Уверен сам да је и српска, као и све друге мањине, богатство Хрватске, али да време треба да уради своје.

Не памти се толико света испред православног храма на Божић, па су многи верници морали да остану испред цркве због изузетне гужве која је створена. Никаквих инцидената није било, а у традиционалном дружењу, уз кувано вино, православним верницима придружили су се бројни Загрепчани.

Колинда међу православцима

Председница Колинда Грабар Китаровић је одмах по повратку из Америке дошла у највећи православни храм у Загребу и разговарала с митрополитом загребачко-љубљанским Порфиријем. Уз мандатара Орешковића Божићном пријему је присуствовао и премијер у одласку Зоран Милановић. - Када видим што се све догађало последње четири године, колика количина мржње и дволичности је преплавила наш простор, питам се да ли је вредело? Борићемо се и даље, јер морамо чувати вредности које смо постигли - рекао је Милановић, уз напомену да се ударајући на ћирилицу ударило и на хрватску историју.