Николић од Руса тражи страницу јеванђеља
Повратак у Србију оригиналног 166. листа Мирослављевог јеванђеља, који се чува у Националној библиотеци Русије у Санкт Петербургу, биће једна од тема о којој ће 9. и 10. марта председник Томислав Николић разговарати у Москви са својим домаћинима - сазнају "Новости".
Према нашим информацијама, руско министарство културе, није вољно да Београду препусти овај драгоцени документ, већ је сагласно да нам да његову копију. Препис, међутим, код нас већ постоји, због чега ће наша страна, највероватније, покушати да ургира да нам уступе оригинал.
Куриозитет је што та 166. страница једина неостаје да би се комплетирао најстарији српски ћирилични рукопис, а она је у Русију доспела тако што ју је у 19. веку тадашњи кијевски архиепископ Порфирије Успенски, који је посетио Хиландар 1845. или 1846, опчињен лепотом књиге, кришом истргнуо и однео са собом. Споменик српске писмености, иначе, написан је у 12. веку, а по напуштању Хиландара до 1883. године лист је чуван у Кијеву, да би био пренет у Императорску јавну библиотеку, данас Националну библиотеку Русије у Санкт Петербургу. На њему се налазе чтенија за 7. (20) јануар, празник Светог Јована Крститеља.
Светски историчари нису приметили лист све до појављивања на археолошкој изложби у Кијеву 1874. године и тада га фотографише Стојан Новаковић, тадашњи управник Народне библиотеке у Београду, који читавом рукопису даје име Мирослављево јеванђеље.
Страница која недостаје била је у Београду прошле године у јуну, у склопу изложбе "Путевима Мирослављевог јеванђеља" у Музеју Вука и Доситеја, али је потом враћена у Санкт Петербург.
На Унесковој листи - Памћење света
Мирослављево јеванђеље налази се на Унесковој листи Памћење света, што је признање његовој историјској важности. Настало је у Цркви Свегог Петра и Павла у Бијелом Пољу. Написано је у славу спског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање, који је владао до 1198. Захумљем. Јеванђеље је у Хиландар пренео Стефан Немања када се замонашио и у тамошњој библиотеци је стајало до 1896, када је поклоњено краљу Александру Обреновићу који га је понео у Београд.
