Језик на удару медијске површности

У Србији имате медије без иједног лектора, без иједног уредника који познаје језик, упозорио на Златибору проф. др Вељко Брборић

Проф. др Вељко Брборић говори у „Чиготи” (Фото С. Јовичић)

Златибор – Акција „Негујмо српски језик” је акција озбиљних и одговорних људи. Наша намера је да скренемо пажњу да је брига о српском језику и језичкој култури озбиљан државни и друштвени задатак. Брзина којом се живи натерала је многе да не воде рачуна ни о језику.

Тим речима је проф. др Вељко Брборић, шеф Катедре за српски језик београдског Филолошког факултета, у „Чиготи” на Златибору отворио своје предавање на тему „Српски језик и језичка култура данас”, одржано у оквиру акције „Негујмо српски језик”.

 – Важно је шта говоримо, али и како то говоримо. Ово је покушај да више бринемо о националном језику, писму, култури. Ево, с Жарком Чигојом сам одавде отишао до Вишеграда, гледали смо на главном тргу околину, међу њима и натписе. Нисмо успели да нађемо ниједно ћирилично слово. Повремено ћемо рећи: то нам је неко други урадио. Не, то што нам неко други жели урадити то је његово право. Наше је право да не дамо да нам уради шта хоће, а наша обавеза, посебно пред младима, да бринемо о језику и писму – рекао је Брборић.

На питање шта највише квари језик данас: масовни медији, интернет, СМС комуникација, политика, овај стручњак одговара:

– Језик, на неки начин, квари све помало, а медији највише. Данас у Србији има 1.391 регистрован медиј. Од тога је око 700 штампаних, 128 телевизијских станица, 20 интернет портала, 15 новинских агенција, радио-станице. А до јуче их је укупно било тридесетак. Имате у Србији медије без иједног лектора, без иједног уредника који зна језик. Медији иду на профит, и легитимно га је правити, али није легитимно језички тровати нацију – упозорио је проф. Др Вељко Брборић, па додао:

– Има, наравно, и медија који су озбиљни и одговорни. Не може се рећи да се новинска кућа „Политика” не понаша одговорно. Она је одговорнија од других, али и код ње промакне нека грешка јер немају довољно лектора. Радио-телевизија Србије има лектора колико сви други медији у Србији, али и код њих се догоде пропусти. Данас је брзина све поразила. Неке дневне информације које касно стижу готово се и не лекторишу, па ако су вам новинари неписмени онда су вам и медији неписмени. Дакле, сви смо ту одговорни, али није одговорност подједнака.

Овај стручњак истиче да је лепше и згодније с језичком културом, с тим што ми немамо школу те културе.

– Пробали смо на Коларцу, трајало је две-три године, и то бесплатно, а онда нико у двомилионском Београду није био заинтересован. У Француској, на пример, постоје школе језичке културе. Ако желите да будете јавна личност изволите набавити сертификат, ако не знате научите. Али то за нас не важи – објаснио је Брборић.

О језику у нашем образовању он износи податак да онај ко је завршио основну и средњу школу друштвеног смера има за тих 12 година школовања укупно 1.884 часа српског језика. Што је, наравно, више него довољно за учење основних правила језичке културе, али...

– Правилно користити језик можемо ако имамо свест о томе и ако смо то научили. Онај ко је, као Златиборци, на добром подручју њему је неупоредиво лакше него ономе ко је у дијалекатској средини. А циљ је владање нормом без изузетка. Морамо знати стандард, јер свако друштво има потребу да постоји један језик који је средство општег споразумевања – рекао је Брборић.

Правопис мењати само кад је неопходно

На питање да ли језичким проблемима погодују промене у правопису, одговорио је:

– Правопис повремено морате мењати, обогатити га актуелним примерима. Али пажљиво и с мером. Павле Ивић је говорио: „Правопис има смисла мењати само ако је нужда, ако је ново решење неупоредиво боље од старог. Уколико је мала разлика онда само прети опасност да од писменог направите неписменог.”