КОМЕНТАР: Дневник
Први пут у новијој историји школска година у Црној Гори почела је увођењем дневника на латиници, уз препоруку надлежних да имена ученика буду заведена по абецедном реду
Шокантно за децу и родитеље јер их нико ништа није питао, али не и за оне који спроводе тезу бившег министра просвете Слободана Бацковића "о новом црногорском човеку". Цела прича уврзла се у претходне - штампању дипломе "Луча" (пандан "Вуковој дипломи") и школских сведочанстава на латиници. Ако би се отрла прашина са историје црногорског школства видело би се да је ћирилица и раније доживљавала сличну судбину. Најпре после окупације од Аустроугарске пре сто година и други пут када је италијанска чизма 1941. затресла државицу подно Ловћена.
Ћирилични брод у Црној Гори почео је да тоне када је "загрмело" у српски језик. Родило се у међувремену више политичких језика, а у школске уџбенике и у администрацији латиница се везала за црногорски, а ћирилица за српски. Све ово довело је у питање уставну одредбу о равноправности оба писма. Јер, први је привилегован као "службени", а други дискриминисан као нижеразредни језик у "службеној употреби", иако њиме говори око 70 одсто грађана!
Везујући у пракси латиницу за црногорски, а ћирилицу за српски језик, утеривачи новог црногорског идентитета принудили су говорнике српског језика да се скоро у потпуности окрену ћирилици. Готово да нема аутора у Црној Гори који се држи српског језичког идентитета а да своје дело штампа на латиници, као што, опет, нема ни оних с другачијом језичком легитимацијом који за тај посао користе ћирилицу. Тако је писмо постало национална, политичка и идеолошка детерминанта?!