Ћирилица службено, латиница помоћно писмо
Предложеним изменама и допунама Закона о службеној употреби језика и писма дефинише се сам појам службене употребе језика и писма, што досад није био случај, док се ћирилица означава као матично писмо, а латиница као помоћно писмо.
То је речено данас на конференцији за штампу радне групе Министарства културе и информисања која је припремила предлоге за измену и допуну овог закона.
Милош Ковачевић, професор Филошког факултета у Београду, истакао је да је језик једини обједињавајући фактор српске културе на ширим просторима и да је неопходно да буде регулисан законом.
- Никад службена употреба није забрана употребе језика у индивидуалне сврхе. Можете уметнички користити језик, приватно како год желите, али јавна употреба мора да буде прописана законом - каже Ковачевић и додаје да овај закон не регулише индивидуалну употребу, не регулише дијалекатску употребу, уметничку, већ једино службену употребу.
Они који раде у школи, каже Ковачевић, често питају зашто имамо имперфекат, који се у језику више не употребљава, али, како објашњава, не можемо да читамо текстове 19. века или Библију, на пример, ако не знамо неке ствари из историје језика.
Вељко Брборић, професор Филошког факултета у Београду, објашњава да се службена употреба језика мора уредити законом као саобраћај.
- Непоштовање или непостојање закона о саобраћају може донети и смртне последице, али непостојање закона о језику или лош закон наноси велику штету култури - каже Брборић и указује на праксу у развијенијим државама, у којима је језичка политика строго законски уређена.
Срето Танасић, директор Института за српски језик, истиче да је језичка политика важан део државне политике и да је струка свесна своје обавезе према нацији.
- Струка је свесна коју обавезу има према нацији, али држава није адекватно обављала ту функцију. Данас су се држава и струка сусреле, а један од плодова тог сусрета је предлог о оснивању Савета за српски језик, који је и овим законом предвиђен - наводи Танасић. Додао је да није питање да ли су се Срби одвикли од ћирилице, него да ли су одвикавани од тог писма.
Олакшице за фирме са ћириличним називом
Према новом закону, службена употреба језика и писма односила би се, поред органа власти, и на образовне установе, медије, привредна предузећа и јавне установе свих врста. Посебна одредба се односи на називе и обележја предузећа, фирми, затим називе робе и услуга, упутства за употребу, информације о својству робе, што би проверавала инспексијска служба Министарства трговине. Предвиђене су и дисциплинске и казнене одредбе у случају повреда закона, а називи фирми са ћириличним обележјима имаће мале порезне олакшице.
