Повећати број часова српског, вратити дела светских класика
Национални просветни савет је на данашњој седници подржао „Декларацију о неопходности повећања броја часова српског језика и књижевности у основној и средњој школи" и препоручио враћање књижевних дела наших и светских класика у гимназијске програме српског језика и књижевности.
Pixabay
У Декларацији која је усвојена на Првој интеркатедарској србистичкој конференцији у Тршићу, у јуну ове године, се између осталог наводи да су матерњи језик и књижевност највреднија духовна добра једног народа, чувари његовог памћења и културе.
Додаје се да матерњи језик није само средство комуникације, већ и носилац колективне и индивидуалне меморије, које се међусобно допуњују и снаже.
"С обзиром да је број часова српског језика најмањи у окружењу и у Европи, повећање би свакако утицало на успешност реализације садржаја свих других предмета, као и резултате међународне провере функционалне писмености ученика", истиче се у Декларацији.
Поред тога, Национални просветни савет је препоручио враћање књижевних дела наших и светских класика у гимназијске програме српског језика и књижевности.
Након анализе програма сва четири разреда гимназије, једногласно је одлучено да се Министарству просвете, науке и технолошког развоја, као и Заводу за унапређивање образовања и васпитања пошаље, како предлог Декларације, тако и предлог ревизије.
Уколико савет буде усвојен, ђаци ће поново читати и Ћосићево „Време смрти“, драме Душана Ковачевића, Александра Поповића, Љубомира Симовића, поезију Матије Бећковића, “ Ex Ponto ”, Иве Андрића, Бодлеровог „Албатроса“, Хемингвејев роман „Старац и море“, као и народну епску песму „Бој на Мишару“.
Национални просветни савет предлаже јасније национално профилисање предмета матерњег језика и књижевности, а самим тим квалитетније и свеобухватније опште образовање за сваког ђака.
