Сентић: Континуирано потискивање ћирилице доприноси осећају маргинализације и умањењу важности овог писма

Последњих година сведоци смо континуираног потискивања ћирилице у јавном простору и истицању латинице, што, како оцењује заменик Омбудсмана у Приштини Срђан Сентић, није само комуникацијски, већ и културни и идентитетски изазов за српску заједницу.

Наш саговорник истиче да би повећање санкција могло имати снажан превентивни ефекат и осигурати доследнију заштиту језичких права и јачање одговорности институција.

У разговору са замеником Омбудсмана покушали смо да добијемо одговоре на питања каква је улога Омбудсмана у заштити права на употребу језика и писма на Косову, каква је казнена политика у случајевима када се Закон о употреби језик не поштује, да ли предузимају мере по службеној дужности, као и како оцењује положај српског језика и ћирилице на Косову. 

– Последње две године приметно је уклањање ћирилице са јавних површина и објеката и истицање латинице. Како у овом тренутку оцењујете положај српског језика и ћирилице на Косову?

Положај српског језика и ћирилице на Косову је, без сумње, изазован и све рањивији. Последњих година сведоци смо континуираног потискивања ћирилице у јавним просторима и истицања латинице, што није само комуникацијски, већ и културни и идентитетски изазов за српску заједницу. Овакви трендови, често попраћени поносним објавама одређених институција, доприносе осећају маргинализације и умањењу важности ћирилице као основног елемента српског језика и значајног симбола идентитета. Све чешће су присутне грешке на натписима на српском језику, што се не може тумачити као прост технички пропуст, већ као узнемирујући показатељ који се, упркос реаговању Канцеларије повереника за језике и Институције Омбудсмана, не исправља.

Овај тренд не само да маргинализује српски језик, већ и угрожава права заједнице која говори српски, нарочито српског народа за који су језик и писмо неотуђиви део идентитета, као и за сваки народ широм света. Стога је неопходно радити на очувању ћирилице и српског језика као темеља културног и верског идентитета заједнице.

–На северу Косова од марта ове године почела је замена постојећих табли, на којима су српским језиком ћириличког и латиничког писма били означени називи места, тако што су стављене нове табле исписане прво на албанском, па на латиничком српском. Истовремено, замењене су и табле на јавним институцијама, тако што су натписи који су били на српском језику и ћириличком писму и албанском језику замењени ознакама које су прво на албанском, па на српском латиничком писму. Шта каже Закон о употреби језика?

Устав и Закон о употреби језика на Косову јасно прописују да су српски и албански језик равноправни и званични на свим нивоима власти. Овај закон гарантује једнаку употребу оба језика у свим јавним институцијама и на свим јавним површинама широм Косова. Према закону, сви натписи – укључујући табле на јавним установама и ознаке назива места – морају бити исписани на оба језика. Доскорошња пракса је поштовала ову равноправност тако што је натпис прво био исписан на језику већине становништва у датој средини; у већински српским општинама прво би стајао назив на српском, док би у албанским општинама први био албански назив. Међутим, новија пракса постављања табли са примарним приказом албанског језика и латиничног писма на српском језику, посебно у општинама са већинским српским становништвом, заједно са учесталим грешкама у правопису на српском језику, представља директно кршење законских одредби. Такве промене не само да нарушавају равноправност у употреби језика већ могу изазвати правне последице и додатно продубити осећај дискриминације међу заједницама.

–Почетком октобра Министарство инфраструктуре отишло је корак даље када је реч о замени топографских ознака па су тако, поред тога што су постављене табле које су прво исписане на албанском, а потом и на српском латиничком писму, видљиве језичке грешке и приметна разлика у фонту исписаног текста на њима. Текст на српском писан је са уочљиво мањим словима. Да ли имамо на делу понижење језика?

Овакви поступци могу се сматрати понижавањем српског језика. Разлике у фонту и величини слова на таблама, где је текст на српском видно мањи и често садржи грешке, представљају очигледну дискриминацију и кршење принципа равноправне употребе језика. Такав приступ не само да нарушава законске норме, већ изазива непотребне тензије и подрива поверење српске заједнице у намере институција. Ове праксе додатно продубљују осећај искључености и дискриминације код припадника српске заједнице, што може имати озбиљне последице на међуетничке односе и поверење у институције.

– Каква је ситуација са обележавањем институција и установа у Приштини?

Проблем обележавања институција и установа на централном нивоу у Приштини веома је изражен. У многим случајевима, натписи су искључиво на албанском језику или латиничном писму, а када се користи српски, присутне су честе правописне грешке, док је ћирилица готово потпуно занемарена.

Иако Закон о употреби језика предвиђа пуну равноправност албанског и српског језика, пракса показује значајна одступања од законских одредби. Ретке су институције које доследно поштују принцип равноправности и примењују Члан 5. Устава Косова и Закона о употреби језика. Нажалост, већина институција свакодневно крши језичка права, чиме се доприноси континуираној дискриминацији српског језика и његовог изворног писма, што додатно маргинализује српску заједницу и нарушава њено поверење у институције.

– Како са становишта равноправности језика и писма оцењујете Закон о употреби језика?

Закон о употреби језика на Косову, посматрано са становишта равноправности језика и писма, пружа солидан правни оквир који формално гарантује једнака права српском и албанском језику на свим нивоима. Међутим, проблем лежи у доследности његове примене. Иако закон јасно налаже равноправност у употреби оба језика, пракса показује значајне недостатке и недовољну посвећеност институција у обезбеђивању овог права. Честа кршења закона кроз неадекватно обележавање натписа, грешке у преводима и занемаривање ћирилице у српским срединама угрожавају суштинску равноправност. Дакле, иако закон пружа основ за језичку једнакост, без ефикасне примене и јачања одговорности институција, он остаје недовољно ефикасан у заштити језичких права заједница на Косову.

– Када се не поштује Закон, каква је казнена политика?

Примена казнене политике у пракси често је неделотворна, што значајно умањује ефекат закона и додатно охрабрује прекршиоце. Због тога је потребно озбиљно размотрити унапређење административних казнених мера како би се постигла ефективна примена Устава и Закона о употреби језика, као и спровођење препорука Канцеларије повереника за језике и Институције Омбудсмана. Повећање казнених санкција могло би имати снажан превентивни ефекат, осигуравајући доследнију заштиту језичких права и јачајући одговорност институција за поштовање законских обавеза. На тај начин би се смањио простор за занемаривање језичких права и ојачала вера заједница у правну заштиту својих права.

–Колико сте жалби добили од почетка године због кршења Закона о употреби језика?

Број жалби због кршења Закона о употреби језика варира у зависности од специфичних инцидената, али бележи се константан прилив притужби, што јасно указује на сталне изазове у примени закона и заштити језичких права.

Институција Омбудсмана има кључну улогу у заштити права и борби против дискриминације и по питању употребе језика, редовно покрећући истраге по службеној дужности или по притужбама грађана. У својим редовним и ванредним извештајима, Институција Омбудсман даје препоруке релевантним институцијама, указујући на потребне корективне мере за доследније спровођење законских одредби и обезбеђивање језичких права свих заједница. Таква улога Институције Омбудсмана доприноси јачању поверења грађана у институционалну подршку и заштиту њихових језичких права.

–Каква је улога Омбудсмана у промовисању, а посебно у заштити права на употребу језика и писма? Шта Омбудсман може да учини по питању кршења Закона о употреби језика?

Улога Институције Омбудсмана у промоцији и заштити права на употребу језика и писма је од суштинског значаја. Институција Омбудсман делује као независна институција која прати примену Закона о употреби језика и реагује на његове повреде, било по службеној дужности или по пријавама грађана.

У оквиру своје функције, Омбудсман може да покреће истраге о наводним кршењима, пружа препоруке институцијама о мерама за исправку, као и издаје јавне извештаје о степенима усклађености са законом. Такође, кроз редовне и ванредне извештаје, Омбудсман може да врши притисак на институције да се придржавају законских одредби о равноправној употреби језика и писма, чиме доприноси оснаживању језичких права заједница на Косову. На тај начин, Омбудсман има превентивну и корективну улогу у заштити језичких права, чиме доприноси поштовању људских права и равноправности свих заједница.

–Колико сте поступака покренули поводом кршења Закона о употреби језика и да ли предузимате мере по службеној дужности? Колико је институција које доследно и у потпуности спроводе Члан 5 Устава Косова и Закон о употреби језика?

Институција Омбудсман често покреће поступке у сарадњи са Канцеларијом повереника за језике, али је од кључне важности да и сама Институција Омбудсмана активно реагује на пријаве о кршењу Закона о употреби језика што редовно и ради. 

Нажалост, број институција које доследно примењују члан 5 Устава Косова и Закон о употреби језика остаје врло ограничен, нарочито на централном нивоу. Већина институција не поштује прописане стандарде, што резултира неједнаком применом језичких права и кршењем основних принципа владавине права и људских права. Неадекватна употреба српског језика у институцијама додатно наглашава изазове са којима се суочава српска заједница на Косову и представља парадигму њиховог тренутног положаја у друштву.

–По Закону и Уставу Косова, Срби имају право на своје писмо. Питање језика није само питање комуникације, већ и питање идентитета. Чини ли Вам се да се у пракси крше основна људска права српској заједници када је у питању језик?

Чини се да се основна људска права српске заједнице често крше, посебно у вези са правом на употребу језика и писма.

Језик није само средство комуникације, већ представља један од главних стубова културног и националног идентитета. Непостојанa и селективнa примена закона о употреби језика доприноси осећају дискриминације, искључености и неједнакости међу припадницима српске заједнице. Овакaв приступ не само да нарушава права гарантована Уставом и Законом, већ угрожава темељне принципе равноправности и суживота, који су кључни за стабилност и међусобно поверење.

Ауторка: Јелена Марковић