Вести

Сарајево - Декларација о заједничкош језику, коју је потписало више до 200 експерата за језик - лингвиста и писаца, али и активиста, уметника различитих профила из Хрватске, Србије, БиХ и Црне Горе, представљена је јуче у Сарајеву. Прочитајте више...

Стотинуседамдесет година сакупљања и бриге о словима, груписаних у књигу или текст, Библиотека шабачка, између осталих активности, обележава и тематском изложбом "Иницијал". Овом поставком наставља дугогодишњу сарадњу са Школом примењених уметности у оквиру едиције "Култура ћирилице". Прочитајте више...

Подгорица - Заштитник људских права и слобода, омбудсман Шућко Баковић, обавестио је Српски национални савет (СНС) да је затражио од званичних институција одговор зашто је ћирилично писмо протерано из званичне кореспонденције о чему га је обавестио председник СНС др Момчило Вуксановић. Прочитајте више...

Најчешћи митови су да је употреба нашег националног писма одраз национализма, да је лакше писати „ошишаном” латиницом, да не можемо са ћирилицом у Европу, да не ради у мејловима… Прочитајте више...

ПОДГОРИЦА, 25. јануара (Танјуг) - Срби у Црној Гори упозорили омбудсмана и државне институције на недопустив дискриминаторски чин према употреби ћириличног писма у тој држави, која је равноправна са латиничним, а готово је у потпуности изопштена из државног и административног комуницирања. Прочитајте више...

Београд - Акција „Негујмо српски језик“ која је пре две године покренута у Београду подигнута је на републички ниво и биће организована у градовима широм Србије, најављено је на конференцији за новинаре у Министарству културе и информисања. Прочитајте више...

Именице победа и пораз су супротносги - антоними, а глаголи победити и поразити су синоними - имају исто значење! Прочитајте више...

Професор др Предраг Пипер је редовни члан САНУ, стални члан Матице српске и редовни професор на Филолошком факултету УБ. Члан је многобројних међународних удружења и организација и вишеструки добитник међународних награда за свој рад. Прочитајте више...

Доследност Вукових графијско-ортографских погледа и његов каснији компромис када је статус екавског изговора у питању довели су до коначног нормирања и екавице и ијекавице Прочитајте више...

Словенска писменост је у српској средини, као и свуда у другој половини IX века, одмах прилагођавана локалним језичким приликама. О степену адаптација можемо судити на основу прилика у другим срединама: оно што је мењано у Великој Моравској, Панонији, на југу Албаније и на истоку Бугарске у корист посебних словенских говора, вероватно је било мењано и у корист српског. Прочитајте више...