Младеновић најавио састанак са Куртијем: Прекршен Устав постављањем табли прво на албанском, па на српском

Надлежни треба да изврше замену званичних табли на Северу Косова након тумачења закона и консултација са Повереником за језике – поручио је вечерас шеф Канцеларије Европске уније на Косову, Томаш Суњог. Повереник за језике, у изјави за КоССев наводи да је постављањем нових знакова прекршен косовски Устав, те најављује састанак са косовским премијером.

Косовско министарство инфраструктуре започело је јуче процес уклањања постојећих једнојезичних табли на ћирилици и латиници на путевима на Северу Косова и уместо њих постављало нове двојезичне и то прво на албанском, па на латиничном српском.

Прекршен Устав – прво на српском, па на албанском

Повереник за језике, Славиша Младеновић, међутим, у изјави за КоССев наглашава да је замена табли требало да се изврши у духу мултиетничности и етничког састава становништва на Северу:

„Било је неопходно да прво буде исписан назив на српском језику, па на албанском“, констатује.

Младеновић додаје да је супротном радњом, односно постављањем знакова на Северу прво на албанском, па на српском, заправо прекршен Устав Косова.

„Оваквим потезом је прекршен члан 59 устава, односно тачка 9“, казао је.

Члан 59. Устава Косова, став 9, који говори о припадницима заједница, наводи да они имају право, појединачно или у оквиру заједнице да:

„користе локалне називе, називе улица и других топографских ознака које одражавају и узимају у обзир мултиетнички и мултијезички карактер дате области“.

Према Уставу, као и Закону о употреби језика,  албански и српски су званични и равноправни језици, што подразумева и писма.

Овај закон предвиђа да ће знаци који означавају или укључују имена општина, села, улица и осталих јавних места бити „означени на званичном језику и на језицима заједница које имају статус званичног језика у тој општини“.

Ускоро састанак са Куртијем

Младеновић наводи за КоССев да је сада на реду „убеђивање“.

А до „убеђивања“ ће највероватније доћи ускоро и то са косовским премијером.

Наводи да је затражио састанак са Куртијем, те да ће у разговору са њим аргументацију заснивати на косовском законодавству, укључујући управо члан 59. косовског устава.

„Од њега сам тражио састанак и ово је изванредна аргументација и сада имамо чиме да се боримо“, наводи Младеновић.

Ипак, повереник за језике поручује:

„У оваквим случајевима најчешћи аргумент за недостатак корективне акције је то да – ‘више нема средстава’. Средства се потроше на погрешну верзију знака, а онда када треба да се грешка исправи, кажу ‘нема више средстава јер то није предвиђено буџетом'“.

Наглашава да је сада питање воље надлежних институција – да ли ће да „испоштују становништво на Северу“:

„Да у складу са процентом већинског становништва прво име на тим саобраћајним знацима буде на српском језику и по могућности на ћирилици“, навео је.

Младеновић констатује да стандард српског језика дефинише ћирилицу као српско писмо, али и додаје да се, нажалост, у косовском законодавству не спомињу изричито ни ћирилица, али ни латиница – већ множина – писма.

„Закон о употреби језика не дефинише латиницу као српско писмо. Напротив, Закон предвиђа могућност употребе писама. Ствар је интерпретације и управо је то наш неповољни положај, јер смо дозволили да сада министарство прво интерпретира тај закон, тако да нам сада преостаје да се са њима убеђујемо шта је наше писмо, а шта није“, додаје.

Ранији покушаји превентивног деловања

Младеновић констатује да су у Канцеларији повереника за језике и раније анализирали закононске и уставне одредбе, како би се прецизније дефинисала језичка процедура за табле са називима места.

„Закон о административним разграничењима дефинише имена свих катастарских јединица на Косову, али не дефинише распоред тих имена на саобраћајним знацима“, казао је.

Повереник за језике додаје да се у вези са овим питањем још пре седам година обратио косовском министарству администрације локалне самоуправе и упутио препоруку, али да она никада није спроведена.

„Ми смо тражили изричито да поред списка имена стоји и одредба којом би се дефинисало да приоритет у употреби има име на језику заједнице која има већину у том насељеном месту. Међутим, то је остало нерешено. У неколико мандата министара из српске заједнице није ништа учињено по том питању“, казао је.

Променити и табле испред општина на Северу – прво на српском, па на албанском

Осим што се мењају табле које означавају имена места, на Северу Косова су након промене етничке структуре општинских руководстава, пре више од годину дана, одмах промењене табле истакнуте на самим општинама, истицањем прво албанског и то у наглашеном фонту, а потом српског и то на латиници, као и енглеског, у ненаглашеном фонту.

И у овом случају би требало да буде назив прво на српском, а потом на албанском, тврди Младеновић, позивајући се такође на члан 59 Устава Косова.

„Апсолутно би све општине на Северу Косова требало да имају таблу прво на српском, па онда на албанском“, казао је.

И док се на Северу Косова мењају табле, на објектима појединих централних институција се од доласка актуелне владе натписи на ћирилици замењују латиницом.

„У недостатку аргумената да није изричито наведено да је ћирилица српско писмо, већина користи прилику да закон интерпретира како они сматрају да треба. Закон се уопштено не поштује у довољној мери. Напротив, много су чешћи случајеви институција које крше закон о употреби језика, него институција које га поштују. Напори наше канцеларије и српске заједнице су пре свега усмерени на поштовање закона, тј. достпуности информација и услуга на српском језику, а тек потом инсистирања на ћирилици. На неки начин, ту му ћирилица дође као жртва приоритета“, казао је Младеновић.