ИНТЕРВЈУ: МИЛОРАД ПУПОВАЦ, потпредседник СДСС-а

Страх нас је за ћирилицу

Уставни суд је заправо овом својом одлуком хтео мало да заштити Устав, а мало да да за право десним сентиментима у Хрватској, па изашао с једним трулим и за мањине неповољним решењем

Милорад Пуповац

Милорад Пуповац (Фото Фонет)

У оцени Уставног суда Хрватске да референдум о употреби ћирилице није у складу са Уставом, уз пратеће одлуке и препоруке које је овај суд упутио властима те државе и Градском већу града Вуковара, све заинтересоване стране нашле су разлога за веће или мање задовољство. Поред осталих, то осећање су изразили и Милорад Пуповац, потпредседник Самосталне демократске српске странке (СДСС), уз жаљење што таква одлука није раније донета, али и челници Штаба за одбрану хрватског Вуковара, организације која је иницирала референдум о ћирилици.

Уставни суд је пре два дана, поред осталог, наложио Градском већу Вуковара да у року од годину дана мора у Статуту града уредити индивидуална права припадника националних мањина на службену употребу свог језика и писма, али тако да се„уважавају потребе већинског хрватског народа које извиру из још увек живих последица великосрпске агресије”. И Влада Хрватске је добила рок од годину дана да измени Закон о службеној употреби језика и писма националних мањина, како би уредила правни механизам који ће се примењивати у случајевима када јединица локалне самоуправе опструира спровођење закона. До усвајања таквих одредби, надлежни државни органи неће смети да присилним мерама спроводе одредбе важећег закона у Вуковару.

Пуповац у разговору за „Политику” истиче да у основним елементима одлука Уставног суда није могла бити другачија, јер би онда била противна Уставу, Уставном закону и међународно преузетим обавезама, као што су били противни референдумска иницијатива, референдум и цела кампања против ћирилице.

– Штета је што се чекало на доношење овакве одлуке и што раније нису предузете мере којима би Уставни суд спречио антићириличну кампању која је тешко пореметила међуетничке односе и једнако тешко пореметила међуполитичке односе у Хрватској.

Ни штаб који је иницирао све ово није незадовољан одлуком суда.

Одлука суда је нажалост ишла логиком – мало закона, мало политике, мало Устава и уставне аргументације и мало политике и политичке аргументације.

Овим су, чини се, противници ћирилице у Вуковару добили право да поскидају све двојезичне табле, а да их централна власт због тога не санкционише на било који начин у следећој години?

Такво тумачење је могуће – да практично у свим местима где постоје двојезичне плоче, уколико је неко незадовољан тиме може их скинути. А органи власти морају се суспрегнути од спречавања те врсте насилних радњи према ономе што је резултат законских и уставних одредби и међународних докумената.

Све док не ураде оно што им је суд наложио, па предвиде такву ситуацију законом?

Да. Али, наравно, уколико неко буде хтео, он ће наставити опструкцију. Цео проблем је у томе што је један део одлука Уставног суда, који жели помирити непомирљиво, политичке природе.

Како ће се онда ова ситуација разрешити? Шта ће се догодити по истицању рокова од годину дана?

За годину дана ћемо имати кампању за парламентарне изборе. За пола године ћемо имати кампању за председничке изборе. Ако неко то поново буде хтео да претвори у средство за политичку кампању, наравно да сваки потез владе који је утемељен на одлукама Уставног суда може поново претворити у средство за политичку кампању. Нажалост, суд је оставио простора у свом тумачењу, како око питања примене закона од стране државе, тако истовремено и око начина на који закон може примењивати неко градско или општинско веће. На пример, ако се неко успротиви и искаже незадовољство, може се створити статус кво. И заправо, наш највећи страх је у томе што се може произвести ситуација статус кво у Вуковару или погоршати тамо где није било проблема.

А какве су шансе да се прихвати иницијатива штаба да се измени закон и прописи, па да мањине добију право на службену употребу свог језика само у срединама у којима чине више од 50 одсто становника?

За време ове владе то је практично немогуће. Ни одлука Уставног суда не даје такву могућност јединици локалне самоуправе, а то значи ни Градском већу Вуковара.

Ипак, у штабу захваљују суду и кажу да очекују да ће Вуковар бити у потпуности изузет од двојезичности.

То је могуће захваљујући одредбама које омогућавају статус кво и одредбама које допуштају да се примена Уставног закона о правима националних мањина ограничи само на одређена насеља, квартове или улице неког града или општине. А ако се неко из суседног насеља, кварта или улице побуни и каже да то вређа његове осећаје, тада се и за такву ограничену, гетоизирану примену Уставног закона може установити статус кво.

Прибојавате ли се ескалације ситуације у вези са ћирилицом? На појединим хрватским порталима помиње се некакав „украјински сценарио”, људи из штаба тврде да неће одустати од ове своје иницијативе, а раније је, опет, помињана могућност њихове жалбе Међународном суду за људска права у Стразбуру. Шта вам од свега тога делује најизгледније да ће се догодити?

Оно што је сасвим сигурно јесте то да Срби неће допринети никаквој ескалацији и да политика Срба у Хрватској неће доприносити никаквом погоршању међуетничких и међуполитичких односа у Хрватској. Али, оно што ми видимо јесте да се у последње две године ситуација у Хрватској погоршава што се тиче међуетничких и међуполитичких односа и да иде у правцу веома израженог десничарења. Заправо, имамо повратак дела политичке сцене, оне која жели условити будућу власт, на реторику из деведесетих година.

Колико превазилажење ове ситуације зависи од вас, од неких ваших потеза и иницијатива пред Сабором, владом?

Уставни суд је заправо овом својом одлуком хтео мало да заштити државу, мало да да за право штабу, мало да заштити Устав, а мало да да за право десним сентиментима у Хрватској. Уставни суд је мало чувао уставност, а мало чувао политичност, па изашао с једним трулим и за мањине неповољним решењем. Шта ми у тој ситуацији можемо направити – видећемо. Једно је сигурно, наставићемо сарадњу са Владом Хрватске и, с друге стране, покушаћемо развити комуникацију са међународним институцијама које, нажалост, до сада нису имале особитог интереса за ово питање.