Ћирилица као народни непријатељ

Чланица ЕУ Хрватска оспорава основна људска и политичка права нашем народу. Захтеви да се Србима употреба писма дозволи само у срединама где имају натполовичну већину

Српска православна гимназија

Хрватска, иако чланица Европске уније, и даље крши основна људска и политичка права српског народа. Срби нису повратили своја станарска права, неки ни вратили имовину, занемарљив је број кажњених за ратне злочине над њима, оспорава им се употреба ћирилице, доводе у питање места у Сабору. Нису остварена ни права Срба гарантована Ердутским споразумом, па тако Заједничко веће општина у Славонији није постало установа Републике Хрватске.

То потврђује и годишњи извештај Напредног клуба о политичким правима Срба у државама региона.

Више од 600.000 Хрвата потписало је петицију којом се тражи референдум о употреби ћирилице у општинама где живи више од 33 одсто Срба, што је иначе Уставом загарантовано право мањинама. Тражи се да се Србима дозволи да своје писмо користе само тамо где имају натполовичну већину.

- То значи да се више од 15 одсто Хрвата који живе на планети изјаснило против поштовања мањинских права једног од народа који живи у Хрватској, када је реч о употреби ћирилице објашњава за „Новости“ Чедомир Антић, председник Напредног клуба. Држава Хрватска штитила је у почетку двојезичне табле на институцијама, али није ни покушала да заустави институционалне изворе хрватског шовинизма.

У овој области извештај Напредног клуба бележи велико погоршање стања током последњих годину дана. Више од 20.000 људи демонстрирало је у Загребу против увођења званичних натписа на ћириличном писму. Интернетом је кружио списак 35 српских продавница у Вуковару, уз имена власника, са позивом да их бојкотују. „Не купујте у тим радњама све док се ћирилица не макне из Вуковара“, писало је у позиву. После низа инцидената, ломљења табли, протеста и петиција ово питање отворено је пред Уставним судом.

- У извештају смо се бавили пре свега политичким правима, мада су угрожена и основна, људска права нашег народа у Хрватској објашњава Антић. Забрињавајуће је што поједини званичници јавно оспоравају право Срба да имају загарантована места у Сабору, без обзира на изборни резултат. Из кругова тамошње политичке елите стално чујемо како је то право сувишно и непотребно.

Спорна је, наводи, и одлука да ће се одузимати право на пребивалиште свим Србима који не успеју да докажу да су у последњих годину дана бар три месеца боравили на територији Хрватске. Полиција увелико обилази српска села, проверавајући ко ту живи, а ко не. Ако се утврди да не живе тамо, изгубиће и право гласа.

Више одлази, него што се враћа

У данашњој Хрватској живи 186.633 Срба, што је 4,36 одсто целокупног становништва те државе. Упркос сталним уверавањима хрватских власти да се ради на повратку српских прогнаника, те да је много новца уложено у обнову порушене имовине и повраћај отетих непокретности, испоставило се да је број припадника српског народа смањен за 14.998 у односу на 2001. годину. А у поређењу са 1991, Срба је данас мање за 395.030. Само 2009. их се 4.458 доселило у Србију, док се 775 вратило.


<
44/44
>