Сад и ћирилица постала хрватска

У Загребу је недавно одржан научни скуп у ХАЗУ поводом пет векова ”Дубровачког молитвеника”

Док је још недавно у Хрватској свако помињање ћирилице било готово богохулно, на недавно завршеном међународном скупу у организацији ХАЗУ “хрватска ћирилица” добила је посебно место. Академици из Хрватске академије два су дана говорили о хрватској ћириличкој баштини, везано за петстоту годишњицу штампања прве хрватске ћириличке књиге, Дубровачког ћириличног молитвеника из 1512.

Академик Стјепан Дамјановић са загребачког Филозофског факултета казао је да је од 11. до 18. века на великом делу хрватске територије становништво писало ћирилицом. Јесу ли се тим писмом служили и Срби и Хрвати, на скупу у ХАЗУ није превише елаборирано. Јосип Братулић тако тврди да за разлику од других европских народа и њихове писане културе која је углавном једнописмена, хрватска је од почетка трописмена.

- Хрватски се језик пише и штампа на латиници, глагољици и ћирилици, често на истом простору, понекад и за сличне сврхе - каже др Братулић. - Хрватска ћирилица није претежно служила у литургији, није везана за олтар, те је и хрватски језик у њој записан ближи живом говору.

Братулић је објаснио да се ћириличко писмо налази на стећцима, али да је било и пословно писмо, посебно у Дубровнику. Често се користило и на подручју слободне комуне Пољица код Сплита. И док се до сада најчешће говорило како је и ћирилица била писмо којим се писало у Хрватској, појам “хрватска ћирилица” добио је ново значење у Хрватској.

На скупу у Загребу могло се чути да су тим писмом писане многе старе књиге, да су се фрањевци њиме служили, а као пословно писмо разликовало се од ћирилице којом су писали Срби и Руси.

Дубровачки молитвеник о којем је било речи на скупу у Загребу, ипак је српски. Ипак, на скупу готово да се и није чуло какав су утицај на ћириличко писмо имали хрватски Срби. Марио Грчевић је утврдио да је реч о изразу “лингуа сервиана”, сервијанско-српском језику, који се користио у дубровачким архивским списима. Поменуто је истраживање Павла Ивића који је поставио хипотезу да се до тог израза дошло када су се Срби из залеђа Дубровника почели насељавати у самом граду.

На загребачком скупу није речено да је ћирилица до сада била само инструмент у политичком обрачуну “хрватског корпуса” са свиме што долази из Србије, па је најчешће и само помињање ћириличког писма изазивало негативне реакције. Сада, како академици тврде, Хрвати треба да сазнају да постоји и хрватска ћирилица, која је национални понос.

23 наслова

Књиге писане на ћирилици, коју сада научници називају хрватском, налазе се и у Националној библиотеци у Загребу. Укупно, реч је о 23 наслова и 28 примерака књига из 16, 17. и 18. века.