Ћирилица с дахом Сицилије

Међу награђеним учесницима такмичења „Савремена ћирилица 2014“ нашао се и Никола Костић, графички дизајнер и типограф из Београда. Награђени фонт инспирисан амбијентом улице у Палерму

Никола Костић Фото Б. Спасојевић

Никола Костић Фото Б. Спасојевић

Када су почетком децембра објављени резултати веома значајног међународног такмичења за дизајн писама урађених у последњих пет година, „Савремена ћирилица 2014“, одржаног у Москви, међу награђеним учесницима нашао се и Никола Костић (36), графички дизајнер и типограф из Београда. У друштву врхунских светских мајстора у овој вештини - Роберта Слимбаха (САД) и Немца Ерика Спикермана.

Костић је „награђен у категорији текст писама, за писмо Chiavettieri. На такмичењу је учествовало 356 дизајнера из 26 земаља, а међународни стручни жири је највишим признањем - почасном дипломом за изврсност - наградио 29 фонтова. У нашим новинама ни нотица о овом лепом признању.

Chiavettieri је серифно (заобљено) писмо намењено за слагање дужих текстова у малој величини слова (6-10 пт) - објашњава свој фонт Никола Костић. - Могао би се описати - вели - као робустан и стабилан, ширих пропорција, са детаљима у којима су сачувани природни потези пера. Мала слова су крупно урађена у односу на велика да би се повећала читљивост у ситном тексту.

Назив писма намах асоцира на чувену Via Chiavettieri у центру Палерма. Духовну нит с престоницом Сицилије потврђује и сам аутор:

- Амбијент те улице ме је инспирисао да проверим значење њеног имена...Chiavettieri би требало да значи „онај који израђује кључ“, па ми се учинило занимљивим да то упоредим са писмом које сам правио. Наиме, као што кључ мора савршено да се нареже да би откључао браву, тако сам и ја на сваком слову правио детаље (усеке за боју, серифе...) који служе да би писмо било читљивије, и да би исправно функционисало у штампи и на екрану.

Николу је вест о награди затекла у Вашингтону и искрено одушевила.

- Част ми је што се моје име налази на списку са људима којима се дивим и чији рад неизмерно поштујем. Тек када сам видео имена победника, имена као што су Метју Картер (из „Мајкрософта“), Слимбах и Сипкерман (имају статус легенди у међународној типографској заједници) схватио сам у колико јакој конкуренцији смо награђени. Кажем награђени јер у овој победи има удела и мој отац Зоран. Он се бавио мукотрпним постављањем савршених размака између слова и знакова које сам ја нацртао и другим техничким детаљима без којих овај фонт не би могао да функционише.

Писмо је рађено са идејом да буде комерцијално, за продају на међународном тржишту, и због тога су његови творци, као и обично, почели од латиничног дела, јер по речима Костића јуниора, ћирилични фонтови имају врло мало купаца и углавном се раде као додатак латиници да би имали ширу примену, или из сентименталних разлога.

- Пошто смо били прилично задовољни резултатом латиничног дела - каже Никола - размишљали смо да додамо и ћирилицу, а када смо чули за конкурс, схватили смо да би то била лепа прилика да тестирамо писмо које смо направили.

Тест је потврдио да је реч о даровитом типографу. Успех је тим већи јер су за Николин фонт гласали сви чланови жирија. Организатори такмичења намеравају да објаве каталог победничких фонтова и представе их на посебној изложби.

Учио у очевом студију

Никола Костић је рођен у Београду, где је завршио Академију примењених уметности (Одсек за графички дизајн). Одрастао је и учио занат у очевом студију, у коме је био окружен светом графичког дизајна касних осамдесетих и раних деведесетих, када су технолошка открића отварала нове могућности свакоме ко се бави овим послом. Познајући врхунску технологију и неке од наших великих дизајнера, и сам је постао графички дизајнер. Радио је као дизајнер дуже од деценије, и тек у својим тридесетим, вели, „проналази у себи дисциплину неопходну за прављење писама“. Тада са оцем Зораном Костићем, у свету познатим типографом, аутором десетине оригиналних ћириличних фонтова, од којих су неки (Хиландарски устав, Монах) настали на основу старих српскословенских рукописа, оснује сопствену словосливницу и посвети се уметности чија „лепота и сложеност“ имају снагу чини.

Потомак академика

Могао је Никола љубав према књизи и уметности да наследи и од прадеде и деда по мајци. Никола и Светозар Радојчић били су професори на универзитету и угледни академици. Никола Радојчић, чије име носи, био је српски историчар, у Краљевини Југославији утемељивач Универзитета у Љубљани (о чему сведочи спомен-плоча с његовим именом), а Светозар врсни зналац средњовековне уметности. Мајка Гордана је класични филолог, библиотекар-саветник у Библиотеци САНУ и писац библиографија многих њених часника.


<
44/44
>