Спомен-печат херцегновског књижарства

Херцегновска Књижара Со издала је ћирилични спомен-печат: 135 г. од рођења књижара Јова Секуловића (1879–1950); 116 г. херцегновског књижарства (од 1898) и 10 г. од обнове класичног градског књижарства (2004–2014).

„Спомен печат почеће да се отискује 31. децембра 2013. г. након 14.00 ч, да поштански жиг не би био из 2013, а официјелна промоција биће у оквиру манифестације Дани Књижаре Со, 12-13. јула 2014. г, која ће се одржати по 10. пут“ – каже Никола Маловић, писац и књижарски ПР.

Спомен-печат с информацијом о 115 година херцегновског класичног књижарства и издаваштва – отиснут је током (сад већ минуле године) 2013, неколико хиљада пута, на купљеним књигама и разгледницама.

Спомен-печат Књижаре Со временом је израстао у специфичан облик културног брендирања најстаријег регионалног класичног књижарства и издаваштва.

*

Подсјећање: Јово Секуловић рођен је у Јошици 1879. г, а умро је у Риму 1950. Кости су му пренијете до почивалишта код манастира Савина почетком 70-их година 20. в.

Септембра 1898. г, Секуловић отвара у Херцег Новом књижару, која је за 40 година рада растурила око 200.000 књига и издала 20 сопствених издања. Поред прве бокељске, херцегновске књижаре – Јово Секуловић посједовао је и књижару у Котору (отворену 1926. г).

Секуловић је у своје доба био први који је радио на ширењу и дистрибуирању књиге у Боки Которској. Био је повјереник Матице српске, Српске књижевне задруге, а од 1904, и повјереник Привредника. С обзиром да је Књижара Јова Секуловића имала стотину претплатника на издања Српске књижевне задруге, ова га је издавачка кућа именовала 1911. г. за свога добротвора.

Интензивно се бавио сабирањем оних књига и рукописа који су се темом односили на наше приморске крајеве. Цијелог живота радио је на културном и привредном развоју свога краја, по чему је један од пионира српске просвете у Боки.

За вријеме Првог свјетског рата био је интерниран. Пред Други свјетски рат постаће градоначелник Херцег Новог. У Другом свјетском рату био је затворен у Италији у Каподистрију на годину дана, а касније, до конца капитулације интерниран.

С многим књижевницима, научницима и културним радницима онога доба вршио је преписку. Објављивао је чланке у новинама и часописима тога времена. Ондашњи књижевници и научници запазили су Секуловићев рад, оцијенивши га лично као одличног познаваоца и ширитеља народне, пробране књиге.

Приликом јубилеја – 40 година од оснивања и рада Књижаре Секуловић у Херцег-Новом, у Гласнику књижара, број 11 (новембра 1938), Тихомир Остојић дао је приказ о књижарском раду пок. Ј. Секуловића, гдје му се одаје признање за рад на ширењу српске књиге, просвете и културе уопште.

Јово Секуловић био је дугогодишњи старјешина соколске организације у Новоме.

Прву књигу издао је 1904, и то је била књига Николе Д. Велимировића (потоњег владике Николаја) „Успомене из Боке“. „Горски вијенац“ Петра Петровића Његоша имао је 4 издања: 1913, 1921, 1922. и 1939. године. (Подаци из књиге „Нови“ Ј. Ш. Секуловића и Р. М. Радовића, приредио Горан Комар, Херцег-Нови, 2002)

*

Херцегновска Књижара Со цијеле 2014. г. славиће спомен – 135 г. од рођења књижара Јова Секуловића (1879–1950); 116 г. херцегновског књижарства (од 1898) и 10 г. од обнове класичног градског књижарства (2004–2014).

Глиго Бјелица