Ћирбастерс 3: Како што ефикасније користити ћирилицу на Интернету

Када смо почињали да користимо компјутере нисмо ни слутили у којој мери ће они променити наше животне навике.

Напредак технологије је утицао и на коришћење нашег писма. Сада се, међутим, отварају нови начини за ширење употребе ћирилице на Интернету, којој технологија овај пут може бити савезник.

Овим речима је Војислав Родић, председник Управног одбора Фондације "Регистар националног интернет домена Србије" (РНИДС), отворио „Ћирбастерс“, шести по реду скуп посвећен нашем другом националном интернет домену .СРБ.

Пре почетка панел дискусије Предраг Милићевић, руководилац Сектора маркетинга и комуникација РНИДС-а, пружио је окупљенима кратак увид у историју стандарда који се односе на ћирилицу и коришћења нелатиничних слова и ознака на Мрежи. ИЦАНН је, као организација која управља глобалном структуром Интернета, омогућио појаву нелатиничких домена на Интернету пре десетак година, али се као преломна година у овим настојањима узима 2003, када је УНЕСКО усвојио препоруку којом се сугерише равноправно коришћења различитих језика и писама на Интернету. Шест година касније широм света су се појавили национални домени највишег нивоа на нелатиничким писмима. Наш .СРБ домен је могуће користити још од јануара 2012. године, што га чини другим ћириличким доменом на свету, одмах после руског .РФ.

Курзив није баук за ћирилицу

Будући да се ћирилицом у данашње време привредници користе и како би се издвојили на тржишту, примећује се све већи број радњи и производа са логотипима на овом писму. Међутим, проблем са ћирилицом постаје видљив кад поглед са великих слова спустимо на мала, и то она искошена (курзив). Мала слова д, г, т и п, наиме, у курзиву најчешће нису написана по српским, већ по руским стандардима, али за то, како каже Оливера Стојадиновић, редовни професор Факултета примењених уметности у Београду, постоји решење.

Овај проблем може се једноставно решити употребом опције „локализације“ на рачунарима, а на Интернету додавањем ознаке „ср“ у ЦСС-у (језику форматирања помоћу којег се дефинише изглед елемената веб странице). Можда ово делује као велики изазов, али за људе који праве сајтове то је врло једноставан поступак, поручила је професорка Стојадиновић.

Боље индексирање на Гуглу

Употреба Гугла се до те мере омасовила да многи корисници овај претраживач поистовећују са Интернетом. Међутим, оно чиме се америчка компанија заправо бави је претрага Интернета, прикупљање адекватних садржаја на њему, њихово индексирање и складиштење. Гугл у резултатима своје претраге не нуди садржај који је заиста тад пронашао на Интернету, већ онај који је у међувремену складиштио и индексирао. Ако неки садржај није индексиран, он за њега као да и не постоји. Ненад Пантелић, СЕО стручњак, објаснио је током овог панела да Гугл има развијен механизам препознавања садржаја текстова, али и да може да се „збуни“ ако се на сајту не користе потребни кодови, због чега ће, ако наиђе на исти текст написан и на латиници и на ћирилици, одлучити да објави само један. Други неће бити индексиран и, стога, неће бити ни приказан.

Особа која жели да објави текст на оба ова писма требало би, према савету Пантелића, да користи атрибут „хрефланг“, којим се дефинишу језик, писмо и локација којој је намењен садржај на Интернету. С обзиром на чињеницу да „хрефланг“ првенствено дефинише језик, што је најчешће сасвим довољно, јер су углавном сви језици везани за само једно писмо, у нашем случају је потребно увести додатне ознаке да би Гугл правилно индексирао исте текстове са неког сајта написане на оба писма.

Пресловљавање више није проблем

С обзиром на то да су државне институције обавезне да на својим сајтовима користе ћирилицу, али и на чињеницу да све већи број компанија објављује садржаје на неколико језика и писама, наметнула се потреба за коришћењем софтвера за пресловљавање тих садржаја у реалном времену.

Према речима Владимира Марића, његова компанија овај проблем успешно решава на Drupal-у, бесплатном систему за управљање садржајем отвореног кода. На тај начин фирме, али и друге организације, штеде много времена које су раније њихови запослени трошили на прекуцавање својих садржаја са ћирилице на латиницу, и обратно.

 Wordpress на ћирилици

 Слична је ситуација и са једном од најпопуларнијих платформи у Србији – Wordpress-ом на којем је, према незваничним истраживањима, изграђено око 80 одсто сајтова у нашој земљи. Веб девелопер Сибин Грашић је објаснио окупљенима у ICT hub-у, како се проблеми са објавом ћириличког садржаја на овој платформи могу једноставно решити помоћу плугин-ова, односно софтверских компоненти које додају специфична својства на већ постојећу апликацију.

Док се на WordPress сајтове садржај може стављати на ћириличном писму и потом једноставно конвертовати у латинично, обратни процес је већ компликованији, и не без пратећих грешака. Међутим девелопери у Србији активно раде на решавању и овог проблема. Према Грашићевој статистици, од укупног броја WordPress сајтова у нашој земљи мање од два одсто је писано ћирилицом, јер власници сајтова и даље имају предрасуда о њеном коришћењу на Интернету.

Из наведених разлога потребно је промовисати широке могућности за употребу ћирилице на Интернету, која је сваким даном све једноствнија за употребу, закључак је свих панелиста на овом скупу.