Волео бих да Дачић постане нобеловац

Имам два предлога за амбасадора у САД, а биће и трећи, у јануару то решавамо, као и амбасадоре за Берлин и Пекинг

Министар спољних послова Иван Мркић у интервјуу за Наше новине ексклузивно открива да ће у јануару коначно бити именовани амбасадори у Вашингтону, Берлину и Пекингу, а да ће укупно 62 људи на нивоу свих министарстава, који су тренутно на обуци, од 21. јануара кренути у лобирање за Србију. Шеф српске дипломатије признаје и да је у свакодневном контакту са својим претходником Вуком Јеремићем и да се са европским званичницима попут Кетрин Ештон и Штефаном Филеом чује и по неколико пута дневно.

Када се осврнете на 2013, јесте ли задовољни? Коју бисте оцену дали себи?

- Оцене остављамо другима, а ми смо се трудили да најпрофесионалније радимо посао за који смо задужени. Мислим да може још боље, али поносан сам на то каква је данас позиција наше земље у међународним односима и како нас третирају. У мојој 35-годишњој каријери доживео сам да Србију уважавају, да се о њој изјашњавају на најпозитивнији могући начин, што је нешто што се није догађало раније. Србија данас бива питана за мишљење, што раније није био случај. Били смо третирани као земља која продукује проблеме, а сада нас питају о међународној кризи, о решењу спорних питања... Србија је изабрана у ЕКОСОК, економско-социјални савет УН-а, што је један од јасних показатеља како се Србија третира данас. Имамо одличне односе са европским престоницама, дневну комуникацију са званичницима ЕУ. Сваке недеље смо у контакту са Кетрин Ештон, Штефан Филеом, донедавно Гидом Вестервелеом... Даље, развили смо добре односе са Кином, Москвом, Вашингтоном... Имате ситуацију да се у Пекингу промени читаво руководство и ново кинеско руководство прво позове баш председника Србије! Сада размишљамо када да председник иде у југоисточну Азију, Мјанмар, Вијетнам, Лаос, који је „батерија“ читаве регије, јер се тамо праве највеће хидроцентрале на свету, та посета може да отвори многе пословне могућности.

У време Вука Јеремића, акценат дипломатије био је на лобирању против независности Косова. На чему је данас?

- Наставили смо да радимо то што је радио Јеремић, озбиљност третирања те теме не да није опала већ је још више заоштрена. Паралелно, радили смо да поправимо односе са земљама у региону, јер нас много тога спаја. И то што нас спаја биће у првом плану када читаво подручје уђе у ЕУ и моћи ћемо из тога да извучемо вишеструке користи.

Када смо код Јеремића, чујете ли се са њим, консултујете ли се око доношења важних одлука?

- Чујемо се. У сталном смо контакту. Када имам дилема, консултујем се са људима који су стручнији од мене за одређену област. А зна се коме припадају велике одлуке - Влади. На Владу идем са предлозима који су аутентични и моји. Иза мене стоји 35 година рада, тако да се тешко могу збуњивати на спољнополитичке теме.

Споменули сте Владу. Колико има уплива политике у дипломатију? Кочи ли вас то у раду?

- Запослио сам се док је шеф дипломатије био Јосип Врховец, коме је главни шеф био Тито. Е, сад видите колико дуго памтим. И сасвим је сигурно да се није десило у нашој историји да дипломатија има овакав степен самосталности. Тумачим то здравим размишљањем странака на власти, које схватају да је систем најважнији и да је држава битнија од сваке странке појединачно. Тако да на мене не да нема утицаја, рецимо, да ме неки „моћник“ позове и нареди да некога ангажујем, то вам најодговорније тврдим. Тако сам и ја биран, СНС је имао одважност и ширине да ме постави за шефа дипломатије иако нисам њихов члан. Професионализам и државни интереси су им очигледно били најважнији.

Ипак, чини се да је у пракси другачије. Последњи пример: кума Данице Драшковић Снежана Миљанић постављена је за генералног конзула у Минхену. Како реагујете на честе опаске да СПО кадрира у МСП-у?

- Миљанићева је била генерални секретар у овом министарству четири-пет година. Уосталом, да имам увек идеално решење, посегао бих за њим. Некада га немате јер није рађено на томе. Декаду и по је у дипломатији било „улетања“ за стране, ангажовања људи из страначких и интересних група, попуњавана су места која иначе припадају професионалцу. У Србији сви воле да буду амбасадори. Мислим да нема ниједног Србина који мисли да не би могао да буде амбасадор. И сад одједном треба да продукујем све саме професионалце! То није реално. Покушавам максимално, до сада сам предложио скоро 100 одсто професионалаца и они су прошли.

Дакле, да ли СПО кадрира у вашем министарству?

- То је највећа бесмислица. Кадрирам начелно ја, будите уверени. Могу неки митомани да умишљају нешто, али одлуке доноси министар. Чињеница је да је у МСП-у остао неко ко је у време Вука Драшковића доведен у министарство. Па, ја сам из Титовог времена, да ли то значи да Тито кадрира са неба?

Сменили сте многе амбасадоре, што је дигло велику прашину. Шта је одлучивало, политичка или професионална неподобност?

- Мени је битно да ли амбасадори добро раде посао, а не да ли је неко члан неке странке. И не знам ко је члан које странке, они се после сами јавно изјасне. А кад им кажем да су неки други чланови те исте странке остали у служби, онда они остану без речи. У служби седе људи који знају посао, а они који не знају, бивају враћени. И то је било једино мерило за опозив. Стручан, посвећен и скроман амбасадор пролази одлично. А неки сами за себе кажу да су најбоље дипломате, што прави дипломата никад не ради.

Да ли су неки амбасадори које је поставио ДС заслужили да поново буду дипломате, рецимо Зорица Томић?

- Зорица је одлично радила свој посао. Видео сам је на делу, да је добра, да је популарна и да на допадљив начин емитује оно што је политика наше државе.

Сменили сте амбасадоре у Вашингтону, Пекингу у Берлину, још нису постављени нови. Жалили сте се да немате кадрове, многи су коментарисали да је то послало лошу слику о Србији?

- Пауза између повлачења и постављења новог амбасадора постоји, то је дипломатска пракса. Практично не постоји случај да истог дана оде стари, а дође нови амбасадор. Јесте да пауза од годину дана није добра, али стално радимо на томе да бисмо нашли неког ко је изванредан. За Вашингтон имам два предлога, мислим да ће ускоро бити и трећи. У јануару ћемо то решити, то није никакво кашњење. Имам идеју и за НАТО. У Кини немамо амбасадора, али имамо одличну отправницу послова.

Да не чувате то место у Кини за себе?

- Не и то могу да вам потпишем. Али предложим једног, другог и онда после доста промишљања испадне да ипак није најбоље решење. Као што сам рекао, у Пекингу имамо отправницу послова која је завршила кинески језик, која је поникла у МСП-у и ради одлично. И Кинези су задовољни са њом. Јесу ли односи са Кином у опадању због тога? Нису, а ко прича другачије не разуме се у посао.

Добили смо датум за почетак преговора са ЕУ. Да ли ћете од 21. јануара појачати лобирање за Србију?

- Огроман део нашег система биће усмерен уподобљавању са стандардима ЕУ. Сада спремамо људе који ће лако да преговарају и заступају наше ставове. Тог дана биће само свечани, церемонијални део, али касније креће „рударски“ посао. Из свих министарства праве тимове, а наша мисија при ЕУ у Бриселу има двадесетак људи и мораћемо то да појачамо. Али морамо да будемо усклађени са могућностима јер знамо да министар Лазар Крстић не воли да се много троши. Ипак, ако хоћеш успешне преговоре, мораш да појачаш стручно људство. Тренутно 26 младих пролазе кроз обуку на Дипломатској академији, а из свих других министарстава спремамо укупно 36 људи.

Да ли нешто може да нас успори на путу ка ЕУ? Рецимо, признавање независности Косова.

- Косово нас неће укочити и сви који тврде другачије, не познају суштину питања. Морамо да омогућимо да људи на том простору живе боље, да се крећу неспутано, да живот тече... Али нећемо да признамо Косово.

Какво је ваше мишљење о додели Нобелове награде за мир премијеру Ивици Дачићу и Хашиму Тачију?

- Волео бих да добије ту награду јер је то признање Србији. Сетите се шта је донедавно говорено о Србији. Е, сад замислите да председник Владе те омражене Србије добије највеће признање у међународним односима. А они који тврде да је то корак ка признавању независности Косова - греше.

Шта радите по питању права Срба у Хрватској? Питање ћирилице изазвало је велики проблем.

- Све што можемо. И министарка Весна Пусић ради све што може, чак се и она ограђује од спорних потеза. А када ме неки који умишљају да су бољи Срби од мене питају шта сам предузео, онда их упитам шта то треба да радим, да заратимо са Загребом? Бесмислице и глупости! Покушавам све, у сарадњи са тамошњом влашћу, да се ружне појаве никада не понове.

Већа слобода и одговорност МСП

Које новине доноси закон о спољним пословима?

- Надам се да ће у јануару тај закон бити на Влади. Он ће ограничити да свега до 15 одсто нових амбасадора може да буде ван састава МСП. То не значи да ће бити обавезно страначке личности, већ угледници из јавног живота. Вратићемо здравствено осигурање наших службеника у иностранству, модернизовати функционисање... Такође, биће омогућено да самосталније располажемо финансијским средствима, на пример, да ја могу да реновирам резиденцију у Паризу и новац који ми од тог пројекта преостане да распоредим на санирање штете која настале кад невреме уништи кров резиденције Прагу, а да не морам да питам 5.000 чиновника да бих то поправио. Тако ћу моћи да будем бољи домаћин, али ће уједно бити и повећана одговорност људи у МСП-у.

Србија се спрема да стане на чело ОЕБС-а

Који су конкретни резултати вашег рада у протеклој години?

- Од првог јануара ћемо помагати Швајцарцима да председавају ОЕБС-ом, што је велико признање Србији, а 2015. године, када ми будемо председавали, прослављаће се 40-годишњица Хелсиншког акта, биће у Београду присутне земље од Ванкувера до Владивостока. И ако буде мало среће, добре воље, имаћемо документ који ће дати смернице за даљу изградњу европске будућности, на новим основама безбедносне структуре.