Вратимо ћирилицу у главни град

Као рођени Београђанин, са проблемом непоштовања ћирилице сусретао сам се широм екс Југославије, па сам у неколико наврата био и лично закинут за оцену као официр на ратном броду на мору или директно угрожен, ломљењем поштанског сандучета, па и улазних врата стана, до проблема са објављивањем интервидовског часописа или моје књиге.

Увек су другима, као да сам им ставио прст у око, сметале моје ћириличне назнаке и обележја културе и традиције мога народа.

О потирању ћирилице писале су многе умне главе, па и у овом најгостољубивијем граду на свету, али ипак бих издвојио доктора Јована Качакија, који је објашњавао намере да се затре ћирилица свуда и на сваком месту. Надам се да ћемо напокон кренути са мртве тачке и зауставити затирање ћирилице, понукани примером града Чачка, где су одборници Скупштине града једногласно усвојили закључак којим се тражи поштовање ћирилице у свим органима градске управе, јавним предузећима и установама и доношење казнених одредби за њено непоштовање. Гледајући натписе по Београду, не могу да се начудим што се не поштује Устав Србије у тој мери да је то постала нормална појава?

Један од првих потеза будућег градоначелника овог нашег лепог града требало би да буде довођење у ред оних који не поштују ћирилично писмо.

Радослав В. Крецловић, Београд


<
44/44
>