Прикупљено 650.000 потписа против ћирилице

Представници владајуће коалиције, али и све више утицајних личности са десног крила политичке сцене сматрају да би гласање било спорно

Вуковар, Загреб - Штаб за одбрану хрватског Вуковара јуче је саопштио да је сигурно прикупио 650.000 потписа подршке за расписивање референдума о ћирилици, пренео је Хрватски радио Вуковар. За подношење захтева за расписивање референдума потребно је сакупити најмање 10 одсто потписа од укупног броја грађана Хрватске или 450.000 потписа. Рок за подношење захтева је три недеље од окончања акције прикупљања потписа, а рок за одржавање референдума је шест месеци од подношења захтева.

Представници Штаба за одбрану хрватског Вуковара, удружења које окупља ветеране из ратова 90-их година или бранитеље, саопштили су да објављени број није коначан јер све пописне књиге нису прегледане, али се журе да захтев поднесу у захтеваном року. Према њиховој евиденцији, највише су потписа сакупили у Загребачкој, а најмање у Истарској жупанији. У Вуковарско-сремској жупанији сакупили су 47.000 потписа, а у граду Вуковару 18.000.

Истовремено са акцијом потписивања подршке одржавању референдума о ћирилици у Хрватском сабору теку усаглашавања политичких странака око формирања двотрећинске већине за промену хрватског Устава. Будући да сама ту двотрећинску већину нема, хрватска влада настоји да је постигне преговорима са Главашевом Хрватском демократском странком Славоније и Барање (ХДССБ) и Лабуристима Драгутина Лесара. Влада Хрватске се спрема да предложи промене уставних одредби о референдуму, као и закона о том најнепосреднијем виду народног изјашњавања.

Сем што би требало да буде утврђен најнижи проценат излазности грађана на референдум, као услов да се он прогласи успелим, најављује се и изричита уставна забрана да се питања људских права износе на референдум. Влада Хрватске верује да ће измене Устава Хрватске бити спроведене пре истека рока за одржавање референдума о ћирилици, а Штаб за одбрану хрватског Вуковара се очито труди да своју иницијативу угради у услове садашњег Устава.

Међутим, и представници владајуће коалиције, али и све више утицајних личности са десног крила хрватске политичке сцене сматрају да је одржавање референдума о ћирилици спорно и са становишта одредаба садашњег хрватског Устава, а да се и не помињу обавезе које је Хрватска преузела уласком у ЕУ да права националних мањина не може ограничавати и смањивати. Међу заговорнике оваквог мишљења спада и Владимир Шекс (ХДЗ), један од најближих сарадника првог хрватског председника Фрање Туђмана, који је демантовао наводе да је учествовао у формулисању референдумског питања о ћирилици.

Влада Хрватске већ је у јавном сукобу са Уставним судом Хрватске око међусобних односа Сабора, као уставотворца, и Уставног суда, као чувара Устава. Хрватски медији су посебно забележили да ни шеф ХДЗ Томислав Карамарко није пред камерама ставио потпис под референдумску иницијативу, него се мора веровати тврдњама његових сарадника да је то учинио дан пре истека рока на Главном загребачком колодвору (железничкој станици).

Захтеви главашеваца

Да би подржала Владине предлоге за промену Устава, Главашева ХДССБ захтева да у Устав Хрватске буду унете одредбе о њеној регионализацији, а лабуристи су против предлога да се за успех референдума захтева излазност од 40 одсто него предлажу следеће решење: да за предлог о промени Устава мора на рефрендуму гласати 50 одсто од укупног броја бирача, за органске законе 35 одсто, а за остале прописе 25 одсто.