И даље се потписују палцем

Број аналфабета преполовљен само зато што су многи умрли током последњих десет година, ситуација и даље драматична. Неписмених мање за 105.462, а ”нестало” 147.146 писмених

Број неписмених у Србији преполовљен је у последњих десет година, али у поправљању ове слике помогло нам је највише то што сваке године имамо далеко више умрлих него беба. Од 2002. до 2011. неписмених је мање за 105.462, али је писмених ”нестало” још више - 147.146! Ово показују поређења резултата последња два пописа становништва.

Малобројни су, дакле, они који су се у међувремену описменили. Како је највећи број неписмених међу најстаријим грађанима, многи од њих су преминули и тако је промењена статистика.

- Такав резултат могао се предвидети и пре десет година. Јер, ти стари били су неписмени и пре 50 година и провлаче се кроз све пописе, само се њихов број природно смањује - објашњава за ”Новости” демограф Владимир Никитовић. - Ми немамо проблем са неписменошћу међу млађим генерацијама. Код њих је она искорењена, ако се изузму Роми. Код њих је неписменост вероватно и већа од званичне, јер сами кажу да је половина остала непописана.

Управо међу Ромима је и даље највише оних који се потписују прстом, чак 15,13 одсто. Међу женама је статистика још гора, па свака пета Ромкиња не уме да чита и пише. Гори од републичког просека неписмености, који износи 1,96 одсто, јесу и Бошњаци, са 2,7 одсто аналфабета.

Према броју неписмених, предњачи Бојник (9,09), следи Црна Трава (7,58), Гаџин Хан (7,28), Мерошина (6,77) и Медвеђа (6,29). И у Београду, који предњачи по писмености, у исто време живи и највећи број неписмених - 12.429! Стари су у свим крајевима најбројнији међу аналфабетама, и чине од 70 до 80 одсто свих аналфабета. Ниједна општина у узрастима 10 до 14 и 15 до 19 година нема троцифрен број неписмених.

Осим елементарне вештине да неко уме да чита и пише, објашњава наш саговорник, много је важније где се налазимо према функционалној и компјутерској писмености, као и образовању.

- Категорија писмености је превазиђена и у свету се одавно подразумева. Важно је образовање. Попис показује да смо се поправили и да имамо десет одсто високообразованих, а треба да достигнемо између 30 и 40 одсто - наглашава Никитовић.

Он додаје да треба да се трудимо да досегнемо европске просеке у компјутерској писмености. Код нас сваки трећи уме да користи рачунар и још близу 15 одсто се делимично сналази за тастатуром. У Европи је најгора Румунија, где је половина компјутерски писмена, а у Данској и Шведској чак 96 одсто грађана користило је компјутер.

Жене држе сраман рекорд

Чак 82 одсто свих неписмених су жене. Тако у Блацу, Лебану, Бојнику, Бабушници, Осечини, Крупњу и Медвеђи свака десета не уме ни да се потпише. У Црној Трави 13,36 жена је неписмено, у Бојнику их је рекордних 15,38 одсто. Статистика је забрињавајућа и у Кладову, где је 8,84 жена неписмено, а у Сјеници их је 7,48 одсто.