Софтвер реконструише „мртве” језике

Програм који су написали професори са Берклија може да обнови древне језике од којих су се развили модерни језици

За тест система, тим стручњака је користио 637 језика који су данас у употреби у Азији и на Пацифику и реконструисао језик од кога су настали

Истраживачи универзитета Беркли направили су софтвер који може да реконструише давно изумрле језике, објавио је Би-Би-Си. Софтвер може да реконструише протојезике – древне језике од којих су се развили модерни језици.

Реконструкцијом језика се баве лингвисти, али је тај процес спор и захтева велики рад, оценио је Би-Би-Си.

„Људима је потребно много времена да прегледају све податке. У свету постоје хиљаде језика, од којих сваки има хиљаде речи, да не помињемо претке свих тих језика”, рекао је професор универзитета Беркли Дан Клајн и додао: „Биле би потребне стотине живота да се сви ти језици проуче, унакрсно упореде све различите промене које су се на толиком простору и тако дугом периоду догодиле. Али у томе бриљирају рачунари.”

Кроз хиљаде година, ситне варијације у начинима на који изговарамо гласове учиниле су да се рани језици претворе у бројне различите језике.

„Те гласовне промене готово су увек правилне, сличне речи мењају се на сличне начине, тако да остају обрасци које човек или рачунар може да открије”, објаснио је Клајн и истакао: „Ствар је у томе да се идентификују обрасци по којима се те промене дешавају и затим преокрену, чиме се реч, у суштини, враћа кроз време.”

Научници су тај систем демонстрирали обрадом групе аустронежанских језика који се данас говоре у југоисточној Азији, деловима континенталне Азије и на Пацифику.

На основу базе података која је садржала 142.000 речи, систем је могао да реконструише рани језик из којег су се ти модерни језици развили. Научници су проценили да се тај језик говорио пре око 7.000 година.

Затим су упоредили резултате рачунарског система са онима до којих су дошли лингвисти и открили да се 85 процената раних речи које је генерисао софтвер разликовало за највише један глас од оних до којих су дошли лингвисти.

Иако се машински метод показао знатно бржим, лингвисти су сигурни да због њега неће остати без посла.

„Код нашег система још постоје недостаци”, искрен је Клајн.

„На пример, он не може да прати морфолошке промене или редупликације”, указује Клајн, додајући да на теоретском нивоу „систем не може да објасни зашто или како настају извесне промене, већ само да су се оне вероватно догодиле”.

Док стручњаци могу да реконструишу језике који су стари и до неколико хиљада година, питање је да ли ће икада бити могуће отићи даље и реконструисати први протојезик, од кога су настали сви остали.

Р. С.